Kuburović: Reforma Ustava retka prilika za ojačanje pravosudnog sistema

Kako se navodi u saopštenju, Kuburović je podsetila da je 2013. godine Nacionalna strategija reforme pravosuđa za period 2013-2018. godine, koju je usvojila Narodna skupština Srbije, predviđala nezavisnost, nepristrasnost, stručnost, odgovornost i efikasnost pravosuđa, kao pet osnovnih načela reforme pravosuđa. Ona je navela da su tokom tih pet godina od donošenja Strategije preduzete mnoge značajne reforme, kako bi se postigli ti strateški ciljevi. „Postignut je napredak, ali sigurno još ima mnogo prostora za dalja poboljšanja”, istakla je Kuburović.

Ona je navela da su glavna načela, kao smernice za dalje reforme, ostala ista: “Efikasnost i kvalitet pravosudnog sistema, zajedno sa nezavisnošću pravosuđa, predstavljaju tri strane trougla, koje garantuju efektivnost pravosudnog sistema u celini”, istakla je ministarka pravde i dodala da tekuća reforma Ustava  Srbije predstavlja sjajnu i retku priliku da se ojačaju i poboljšaju svi aspekti pravosudnog sistema i da se stvori čvrsta osnova za sve buduće reforme.

Govoreći o ustavnoj reformi, Kuburović je istakla da njen cilj treba da bude eliminisanje političkog uticaja na pravosuđe sa jedne strane i, sa druge strane, stvaranje osnove za stručnije, efikasnije i odgovornije pravosuđ, navodi se u saopštenju.

Ona je ukazala da je jedan od zadataka iz Akcionog plana za Poglavlje 23 bio i izrada i usvajanje novog Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Ona je istakla da predlog tog zakona, čiji je tekst dobio pozitivno mišljenje Evropske komisije i „Evrodžasta“, konačno usvojila Vlada i trenutno se nalazi u skupštinskoj proceduri.

Kao najveće aktivnosti i izazove, ministarka je izdvojila – besplatnu pravnu pomoć, IKT i alternativno rešavanje sporova (ARS).

„Podsticanje efikasnosti i kvaliteta pravde je tesno povezano sa pristupom pravdi. Ministarstvo pravde je uložilo velike napore u ovoj oblasti. S tim u vezi, Vlada Srbije je u septembru konačno usvojila Nacrt Zakona o besplatnoj pravnoj pomoći, nakon široke i dugotrajne javne debate, opsežnih konsultacija i revizija nekoliko nacrta, koje su trajale duže od 10 godina”, istakla je Kuburović, navodi se u saopštenju.

Ona je rekla da je cilj ovog zakona da se obezbedi efektivan i ravnopravan pristup pravdi, da se uspostave standardi za odgovornost i kontrolu kvaliteta usluga, kao i da se uspostavi evidencija o pružaocima usluga besplatne pravne pomoći.

„Očekuje se da predlog zakona bude pred narodnim poslanicima tokom oktobra“, navela je ministarka pravde.

Kuburović se osvrnula i na korake, koji su preduzeti i na planu informacionih tehnologija.

„Uspostavljanje Pravosudno-informacionog sistema, koji je omogućio elektronsku razmenu podataka u realnom vremenu između pravosudnih organa sa jedne strane i drugih državnih institucija, doprinelo je značajnom unapređenju efikasnosti celog pravosudnog sistema“, istakla je ministarka Kuburović. Ona je dodala da se ostvaruju i važni koraci na planu definisanja alata za ocenu i standarda kvaliteta. „Uspostavljen je Sistem centralne statistike kako bi se na dnevnom nivou generisali izveštaji o radu sudova. Sistem trenutno prikuplja ažurirane podatke iz sudova opšte nadležnosti, generiše i objavljuje izveštaj preko veb stranica sudova i Ministarstva pravde“, ukazala je ministarka navodi se u saopštenju.

Ona je dodala da je Ministarstvo pravde uvelo i aplikaciju „e-Sud“, koja se već koristi u Upravnom sudu i u potpunosti digitalizuje upravne sporove. „Prema planu razvoja e-pravosuđa, „e-Sud“ će se proširiti na postupke pred privrednim sudovima, što će dovesti do značajnih ušteda kako za sud, tako i za stranke“, naglasila je Kuburović.

„Moramo reći da je Srbija ostvarila značajna poboljšanja od 2017. godine kada je reč o ohrabrivanju sudova da svoju pažnju usmere na organizovanje rada tako da se pruži podrška medijaciji“, rekla je ministarka i dodala da je ove jeseni zauzet strateški pristup unapređenju primene medijacije.

, Navodi se i da je Kuburović istakla da je Republika Srbija na najvišem nivou posvećena borbi protiv finansijskog kriminala, uključujući i pranje novca i finansiranje terorizma.

„Poslednje tri godine Srbija je sprovela značajne normativne i institucionalne reforme, pri tome izražavajući jasnu političku volju na najvišem nivou u borbi protiv pranja novca“, naglasila je ministarka.

Ona je ukazala da je usvajanjem novog Zakona o organizaciji i nadležnosti državnih organa u borbi protiv organizovanog kriminala, terorizma i korupcije, stvorena jaka normativna osnova za uspostavljanje novog sistema organizacije rada tužilaštava i sudova, kao i za jačanje stručnih resursa državnih organa – npr. uvođenje finansijskih forenzičara.

Ministarka je rekla da su formirana četiri regonalna centra za borbu protiv korupcije i kriminala, da je proširena je nadležnost Tužilaštva za organizovani kriminal, kao i da viša tužilaštva u okviru kojih su formirani navedeni centri, sada imaju mogućnost formiranja i tzv. udarnih grupa.

„Više od 300 sudija, tužilaca, policajaca i predstavnika drugih relevantnih institucija prošlo je obuku za efikasno sprovođenje ovog zakona. Već imamo i prve rezultate primene zakona – za nešto više od sedam meseci sudovi su izrekli 142 osuđujuće presude od kojih su 54 zatvorske kazne“, istakla je Kuburović.

Na marginama foruma, ministarka Kuburović sastala se i sa Komesarkom za pravosuđe, prava potrošača i ravnopravnost polova Verom Jurovom sa kojom je razgovarala o sprovođenju Akcionog plana za Poglavlje 23 i daljoj podršci Evropske unije Srbiji u procesu evrointegracija.

Beograd,

4. oktobra 2018. godine