Kuburović: Za godinu i po dana 64.000 slučajeva nasilja u porodici

„Nije sramota biti žrtva, sramota je na strani onoga ko nasilje čini, sramota je na strani svakoga od nas ko za nasilje zna, a ne prijavi ga i upravo suština ovog zakona jeste da podigne svest svih nas da nasilje prijavljujemo“, rekla je Kuburović, koja je u okviru međunarodne kampanje „16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama“ posetila Sigurnu žensku kuću u Novom Sadu.

Kako se navodi, ministarka je rekla da broj prijavljenih slučajeva sa jedne strane pokazuje da je veliki broj nasilja u porodici, ali i sa druge strane da je ovaj zakon ohrabrio žene da nasilje prijavljuju i da traže institucionalnu zaštitu.

Ona je ukazala da je u svakom pojedinačnom slučaju država odmah reagovala kako ne bi došlo do eskalacije nasilja.

Kuburović je naglasila da su na taj način postigla dva osnovna cilja primene ovog zakona, a to su brzo reagovanje i multisektorska saradnja, kakva do sada nije postojala.

„To znači da se svaki slučaj pojedinačno razmatrao, da su utvrđene konkretne mere u svakom slučaju koje treba da se preduzmu i da mora da se prati realizacija tih mera. Na nivou svakog tužilaštva formirana je Grupa za koordinaciju, koja mora u svom radu da obuhvati tužioce, policijskog službenika koji se bavi borbom protiv nasilja u porodici, kao i predstavnika centra za socijalni rad“, rekla je ministarka pravde i dodala da je do sada izrađeno više od 16.000 individualnih planova zaštite.

Kako se dodaje, Kuburović je naglasila da je Narodna skupština tokom novembra usvojila Zakon o besplatnoj pravnoj pomoći, koji počinje da se primenjuje sledeće godine i da će, upravo zahvaljujući tom zakonu, biti u potpunosti omogućena implementacija Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

Ministarka pravde objasnila je da će na taj način sve žrtve nasilja imati mogućnost da imaju advokate, da imaju stručnu odbranu, a teret troškova padaće na teret Budžeta Republike Srbije i lokalnih samouprava.

„Ministarstvo pravde nastaviće da prati implementaciju zakona. Ovako veliki broj slučajeva govori da su žene osnažene i da prijavljuju nasilje, da imaju poverenja u nadležne institucije. Sa druge strane, i nasilnicima se pokazuje snaga države, da neće biti tolerisano nasilje. Moramo svi zajedno da radimo na širenju svesti o borbi protiv nasilja u porodici“, zaključila je Kuburović.

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao je da svaka poseta ustanovi takve socijane zaštite deluje otrežnjujuće i da služi tome da bi se bolje razumelo zašto država ulaže sve napore da instituiconalno unapredi preventivno i represivno delovanje prema svim nasilnicima, ali i da od svakog građanina zavisi pitanje sagledavanja tog problema.

„Nasilje nije prihvatljivo sa moralne tačke, sa opštedruštvene, a naravno da nije prihvatljivo ni zakonski“, rekao je Vučević.

Upravnica Sigurne ženske kuće u Novom Sadu Nada Padejski Šekerović istakla je da se nasilje nad ženama može gledati samo iz jednog ugla, odnosno iz ugla žrtve nasilja u porodici, iz kog ona posmatra i očekuje efikasan, koordinisan i multisektorski odgovor institucija.

„Od početka godine do danas, 96 osoba zbrinuto je u sigurnoj ženskoj kući. To su 43 žene i 53 dece. Taj podatak govori da je grad Novi Sad podržavanjem i obezbeđivanjem skloništa za žrtve nasilja u porodici, spasao živote za svojih 96 građana“, rekla je Padejski Šekerović.

Ona je dodala da se, nakon smeštaja u sigurnu kuću, žrtvama pružaju aktivnosti koje su usmerene na psihološko i ekonomsko osnaživanje, prevazilaženje krizne situacije i na pronalaženje održivih rešenja da se žena sa decom vrati u zajednicu i funkcioniše bez nasilja.