KUČ: Najbolji igrači često ne igraju u najboljim klubovima

KUČ: Sušta suprotnost Seadu Hadžibuliću je do ove sezone pouzdani zadnji vezni FK Novi Pazar, Kemal Kuč. Van terena tih i povučen, na utakmicama uvek tamo gde je lopta. Još po nečemu se razlikuje od Hadžija. Za samo 28 godina života promenio je, uključujući i Novi Pazar, osam klubova.
Želja za dokazivanjem, nemogućnost da se izborite za mesto u timu, finansije. Šta Vas je vodilo od jednog do drugog kluba?
– Jedini razlog čestih promena sredina bila je želja da rešim ličnu egzistenciju. Bio sam prinuđen na takve poteze, a osnovni problem još uvek nisam rešio. Iza mene je jedno ogromno iskustvo koje će mi biti od velike koristi u nastavku karijere. Osim Novog Pazara igrao sam i za Čukarički, Mladost iz Lučana OFK Niš, Ibar iz Rožaja, Bokelj iz Kotora i Osijek. Iskreno mi je žao što moj Novi Pazar još uvek nije dosegao stepen organizovanosti jednog Čukaričkog ili Osijeka. Bez toga nema uspeha na vidiku.
Poslednju utakmicu u dresu Novog Pazara odigrali ste protiv Zemuna. Čitav tim, samim tim i vi bili ste na visini zadatka, što nije bio slučaj tokom sezone. Utisak je da ste više postigli u nekim drugim klubovima.
– Ono što bih izdvojio iz tek završene sezone su utakmice koje smo odigrali kao gosti. Ni najpažljiviji hroničari ovdašnjih fudbalskih prilika ne pamte da smo doneli toliko bodova sa strane, kao što je bio slučaj u ovom prvenstvu. Jednostavno probili smo tu dugogodišnju neprijatnu barijeru. Zaboravu nikako da otrgnem vreme provedeno u najjačoj ligi dok sam nosio dres Mladosti iz Lučana. Meni kao zadnjem veznom u opisu radnog mesta nije bilo postizanje golova, u Lučanima sam bio strelac četiri puta. Radilo se zaista o sjajnoj ekipi u kojoj je svako mogao postići, ali i odbraniti gol. U Novom Pazaru nisam osetio slast upisivanja u listu strelaca, dobro je da su oni koji su trebali u pravom trenutku proradili.
Sve češće naši prvoligaši i superligaši tragaju za strancima kao pojačanjima. Fudbaleri iz nižih liga nikako da dospeju do stepenice više, a svi se slažu da ima izrazito zanimljivih fudbalera u tim ligama. Razlikuje li se Vaš stav od izrečenog.
– Ni naši najbolji klubovi nisu se u većini slučajeva usrećili strancima. Problem je što fudbalski stručnjaci vrlo malo prate zbivanja i u Super ligi, a kamoli u srpskim ligama ili zonama. Igrao sam i Super ligu i niže lige. Iz iskustva znam da najbolji igrači ne igraju u najboljim klubovima. Ubeđen sam da je centarfor FK Rad, Brana Ilić bolji fudbaler od 90 odsto superligaških fudbalera. Isto važi i za neke od mojih doskorašnjih fudbalskih drugova iz Novog Pazara. Inostrani transferi ovog leta pokazaće da su naši najbolji klubovi mogli i morali više pažnje da usmere na igre Alivodića, Bihorca.
Vi ste doneli odluku i odlazite put Slovačke. Najverovatnije ćete igrati za Košice, ekipu koja je ne tako davno bila prvak ove zemlje i učesnik Lige šampiona.
– Nadam se da ću uspeti da potpišem ugovor, a potom i igrati za tim Košica. Pomoćni trener Novog Pazar Aličković jedno vreme je proveo u ovoj ekipi, na njegovu preporuku neko vreme provešću u Slovačkoj. Ne razmišljam o tome da neću uspeti da zadovoljim njihove kriterijume. Konačno to će biti i prilika da rešim neka egzistencijalna pitanja, jer su uslovi koji su ponuđeni više nego zadovoljavajući.
Uskoro bi se moglo dogoditi da kad uperimo prstom na kartu sveta ne pronađemo zemlju, a da u njoj ne igra neki novopazarski fudbaler. Pitanje je koliko je to dobro za budućnost ovdašnjeg fudbala.