Kuća čudnih duša

Malo je onih koji mogu da kažu da ih kod kuće čekaju tarantule, škorpije, boa i ostali neobični stanovnici planete. Po prirodi svog posla, stručni saradnik-istraživač u Specijalnom rezervatu prirode Zasavica Mitrovčanin Mihajlo Stanković usmeren je na proučavanje prirode, ali je ljubav prema šarolikom životinjskom svetu i tajnama prirode takva da je svoju kuću pretvorio u malu oazu egzotičnih živuljki.
On već punih 25 godina, od malih nogu, proučava Srem i Mačvu, a poslednjih godina intenzivnije i Crnu Goru, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu. Za ovakvu situaciju kriva je biologija. Sve je počelo od petog razreda osnovne škole, kada se prvi put sreo s tim predmetom koji ga je zainteresovao, pa je tako i počelo neobično kolekcionarstvo. Najpre je sakupljao insekte za herbarijum, potom za posmatranje u teglama, a onda vodozemce, gmizavce, da bi već u srednjoj školi počeo intenzivnije da se interesuje i za paleontologiju, geologiju i proučavanje sveta oko nas.

Stene i fosili

– Samo u geološko-paleontološkoj zbirci imam oko 2.500 uzoraka minerala stena i fosila. Najveći deo prikupio sam odlascima na teren, a nešto sam dobio i od prijatelja koji su mi donosili uzorke sa Islanda, iz Jeloustonskog parka, kao i uzorke Etne, Vezuva, primerke stena s Kilimandžara – nabraja Miša.

Najveći problem mu je prostor, jer u dvosobnom stanu od 66 kvadrata ima malo mesta za ovu nesvakidašnju zbirku. Majka Nevena se prvo ljutila zbog Mišinog neobičnog dečačkog hobija, onda je shvatila da tu nema pomoći i da će to biti i njegovo profesionalno interesovanje. Tako je njihov stan polako naseljavan neobičnim svetom, ali i i primercima stena, pa su svi oni koji dolaze u njihovu kuću vremenom prestali da se čude.
Od 1991. godine započinje intenzivniju saradnju s naučnim institucijama poput Prirodnjačkog muzeja u Beogradu, Zavoda za zaštitu prirode, Biološkog instituta Siniša Stanković, a potom i sa institucijama u okruženju. Svoja istraživačka saznanja Mihajlo Stanković polako pretvara u knjige i naučne radove. Objavio je više od 40 naučnih radova. Prva knjiga bila je posvećena opštim prirodnim vrednostima Zasavice, a tokom februara izlazi knjiga o vodozemcima i gmizavcima u ovom specijalnom rezervatu prirode. Takođe, s kolegom iz Novog Sada priprema naučni rad o sovama u Mitrovici, kojih prema njegovim saznanjima baš u ovom gradu na Savi ima najviše u Vojvodini. Kako kaže, ovde stanuje više od dve stotine sova, pa tako malo koji dan prođe a da Miša ne krene u đir po gradu da proveri da li su sve na broju.
Druženje sa ovim neobičnim stanovnicima planete ne prekida ni kod kuće. Još 1996. godine prvi je formirao teraristički klub u Sremskoj Mitrovici, a skoro deceniju je savezni sudija u teraristici.
Zanimljivo je da Miša ima poseban izbor najzanimljivijih primeraka iz ovog sveta koji okružuje čoveka. Njemu su najinteresantniji insekti, najpre „paličnjaci“ sa Bornea koji liče na grančicu drveta s nogama. Miša u svojoj kući drži i više vrsta paukova-tarantula iz Čilea, Kolumbije, Hondurasa, Amazona…
– Zanimljiv je i džinovski afrički škorpion koji, iako mlad, već ima 18 centimetara, a treba da poraste do 25. Tu je i gušter iz pustinje Gobi „leopard gekon“ – nabraja Miša svoje egzotične „ukućane“.
Za njegove komšije i prijatelje najzanimljiviji ljubimac je zmija boa iz Amazona. Sada je dugačka oko 1,6 metara i malo joj treba da dostigne svoj maksimalni rast.
Za sve svoje ljubimce Mihajlo Stanković kaže da su poslušni, ćute, nisu zahtevni i – malo jedu. Paukove i guštere hrani insektima koje hvata na terenu od proleća do jeseni, a zimi crvima brašnarima koje sam odgaja.
– Zmija boa se hrani miševima. Niko mi ne veruje da joj je dovoljno da pojede jednog ili dva miša u toku dve nedelje. Nije zahtevna i zbog toga je najbolji kućni ljubimac – priča nam Miša.
Druženje sa ovim čudnim stvorenjima Mihajlo Stanković na neki način nastavlja i na poslu. Jer, u sremskomitrovačkom sedištu Rezervata Zasavica kao ljubimca drže burmanskog pitona. Sada je star dve godine i dug oko 2,5 metara. Maksimalna dužina ovih zmija je i do osam metara. Miša kaže da ga je ujeo nekoliko puta i to uvek kada je piton razdražljiv i nervozan, kao recimo čovek na promenu vremena.