Najbrojnija jata labudova ove zime u Srbiji zabeležena su kod Kovilja, a tradicionalna zimska odmarališta ove ptice su u priobalju Dunava, od Bačke Palanke do Novog Sada, i u Gornjem Podunavlju. Većina labudova je prstenovana dok su pojedini primerci opremljeni radio-odašiljačima, koji sadrže podatke o njihovom kretanju. Prema rečima Marka Šćibana, potpredsednika Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije, obeležavanje ptica ne nanosi im štetu dok naučnicima pruža potrebne podatke o njihovom kretanju i navikama.
– Labud grbac je sve brojnija vrsta, ali su njegove navike i seobe i dalje tajna za naučnike. Ornitolozi pokušavaju da otkriju zašto ih ima sve više i kako se ponašaju u odnosu na druge ptice. Za te potrebe labudovi se obeležavaju i prati se njihovo kretanje. Velike plastične ogrlice sadrže kombinaciju brojeva i slova. Očitavanjem boje i šifre na ogrlici dolazi se do podataka odakle labud dolazi i gde je bio do trenutka kada je ponovo viđen. Slične informacije nalaze se na prstenovima – objašnjava Marko Šćiban.
Prema njegovim rečima, labudu je lako približiti se ili ga posmatrati dvogledom. Ipak, ovo je zaštićena ptičja vrsta i ne sme se hvatati, niti plašiti. Sem labuda grpca u Srbiji se može, istina retko, naići na velikog i malog labuda.
Kretanje
Aktivisti Društva za zaštitu i proučavanje ptica Srbije pozivaju građane koji vide labudove u prirodi da prijave podatke sa njihovih ogrlica. Podaci se mogu poslati na adresu – sekretarŽpticesrbije.rs.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
