Kulačin: Tužilaštvu smo prijavili više desetina pretnji smrću, samo dve su rešene

Kako je Kulačin objasnio u serijalu razgovora Kiosk o medijskoj sceni Srbije, posledice tih pretnji su da je Vidojković sklonjen iz Srbije, zato što je procenjeno da je bezbednost njih dvojice ugrožena.

Kulačin iz privatnih razloga nije mogao da i sam ode iz Srbije, ali smatra da to ni u čemu ne smanjuje ugroženost koja je prisutna u našoj javnosti.

On nije mogao da se pomiri s tim da mu je, zbog onoga što radi, u Boru napadnuta majka, podsećajući da su nedavno u Beogradu osvanuli plakati sa njegovim imenom i adresom, što je posebno „abnormalno“.

Pored toga, u tabloidima su krenule kampanje protiv Vidojkovića i njegove supruge, zbog čega su i odlučili da se obrate za pomoć nekome, „pošto u ovoj državi niko živ ne radi“.

Kulačin je razgovarao sa predsednicom Evropske federacije novinara Majom Sever, koja ukazala da novinari u Hrvatskoj imaju problem što sudski procesi zbog ugrožavanja bezbednosti i napada na novinare dugo traju.

S druge strane, ukazao je Kulačin, Vidojković i on nijednom nisu došli do suda kada su u pitanju pretnje kojima su bili izloženi.

Na pitanje da li se osvrće kada ide ulicom, on je odgovorio da „nije prijatno“ i podsetio da živi u Šapcu i da se trudi da uvek ima društvo kada je na ulici.

„To postaje deo svakodnevice. Pamtim dane kada sam zvao komšije da bismo prošetali. Nije prijatno kada konstantno dobijaš pretnje da ćeš dobiti metak u čelenku, da će te zaklati i odseći jezik pogani da ne bi više pričao“, objasnio je Kulačin.

Dodao je da „ima dobacivanja“ i napomenuo da mu je nije najveći strah da će neko nešto uraditi, već da on u takvim trenucima ne napravi pogrešan korak, ali još nije došlo do toga da „trči u policiju i prijavljuje da ga neko psuje“.

Kulačin ne zna da li direktor Bezbednosno-informarmativne agencije Aleksandar Vulin i ta agencija „brinu“ o njemu, ali ne bi voleo da je tako.

Vidojkoviću i njemu svojevremeno je bila ponuđena policijska zaštita koju su odbili zato što nemaju poverenja u policiju i zato što smatraju da bi to pre bila kontrola, nego zaštita.

„Nekoliko dana pre nego što nam je ponuđena ta zaštita, Vulin je rekao da bi nas hapsio, da se on pita, tako da – neka, hvala. Mislim da ne postoji novinar koji bi voleo da ima policijsku pratnju“, naglasio je Kulačin.

On smatra da bi bilo dovoljno da policija radi posao, da država omogući građanima da žive bezbedno, kao i „da onaj ko preti odgovara za to“.

Kulačin je rekao da se ne može dozvoliti da država organizuje kampanje protiv Vidojkovića i njega u kojima im se neprestano preti na društvenim mrežama.

Istovremeno, tablodima se šire takve laži i neistine da ništa ne znači kada Vidojković i Kulačin demantuju i potkrepe dokazima.

Kulačin je najavio da će zajedno sa Vidojkovićem, bez obzira na to što on nije u Srbiji, nastaviti da snima podkast „Dobar, loš, zao“, tako što će Vidojković u nekim epizodama učestvovati posredstvom video-linka, dok će u nekim biti u studiju.

Kako je poručio, Vidojković „sigurno neće tražiti zaštitu policije“ kada bude dolazio u Srbiju na snimanja.

Postoje, međutim, bezbednosni protokoli po kojima je dužan da se ponaša u dogovoru sa međunarodnim PEN centrom koji je i organizovao Vidojkovićevo dislociranje, zaključio je Kulačin.