Kulturno dobro Vračara i višespratnice u Krunskoj: Šta sve krije nacrt koji je nestao sa sajta Beograda?

Nacrt plana u ovom delu Vračara omogućava izgradnju stambenih objekata, odnosno „zone višeporodičnog stanovanja“, a uz to i trgovinskih, poslovnih i objekata ostalih kompatibilnih namena.

Krunska ulica nalazi se u postupku utvrđivanja za kulturno dobro.

U delu Krunske (gde je u planu „višeporodično stanovanje“ ) sada se nalaze vrtić „Nada Purić“, jedan stambeni objekat, kao i „devastirana“ vila.

Objekat koji je devasitran nalazi se na uglu sa Smiljanićevom ulicom, piše u nacrtu Plana, dok su ostali objekti „srednjeg i dobrog boniteta“.

U nacrtu plana nije eksplicitno navedeno da li je planirano rušenje nekog od ovih objekata, već samo piše da je moguća rekonstukcija i dogradnja stambenog objekta na parceli 522 (na građevinskoj parceli GP2) u Krunskoj. Tu se nalazi stambeni objekat u dobrom stanju.

Navodi se takođe da je na građevinskim parcelama u okviru ove zone dozvoljena izgradnja novih objekata.

Prekinuti javni uvid

Nacrt plana u nedelju je stavljen na javni uvid, ali ubrzo povučen nakon što je doneta odluka o prekidu sednica i uvida za ovaj i još nekoliko nacrta, pisala je Nova ekonomija.

Grad Beograd do objavljivanja ovog teksta nije odgovorio na pitanja Nove ekonomije zbog čega su odloženi javni uvidi i javne sednice.

U nacrtu plana se naglašava da je zona koja je ovim planom predviđena za višeoporodično stanovanje van obuhvata Prostorno kulturno-istorijske celine Smiljanićeva ulica.

Dominantna planirana namena je „stanovanje visokog standarda“.

Dozovljava se izgradnja trgovinskih, komercijalnih, poslovnih i ostalih kompatibilnih namena: trgovina, poslovanje, ugostiteljstvo, uslužno zanatstvo, turizam, sportski sadržaji, ustanove kulture, depandansi predškolskih ustanova, lekarske ordinacije, zdravstvene ambulante, ustanove za socijalnu zaštitu, apoteke, računski centri, objekti obrazovanja, piše u nacrtu plana.

Stanovanje i poslovni objekti, po pola

Minimalni procenat stanovanja je 51 odsto, a maksimalni 95 odsto. Kada se radi o trgovinskim, komercijalnim, poslovnim objektima, dozvoljeno je da ih bude minimalno 5 odsto, a maksimalno 49 odsto.

Navodi se i da je obavezna izgradnja jednog depandansa dečje ustanove.

Nacrtom je propisana i maksimalna visina objekata (na pojedinačnim parcelama) od 27,5 metara.

Kako se navodi u nacrtu plana, objekat na katastarskoj parceli 522 na Vračaru ne uživa zaštitu u skladu sa Zakonom o kulturim dobrima.

Međutim, vila koja se ovde nalazi je u planu generalne regulacije uvrštena na spisak posebno vrednih objekata u okviru celina koje su ranije uživale prethodnu zaštitu u skladu sa Zakonom o kulturnim dobrima, piše u nacrtu plana.

Ovaj objekat je, kako se navodi, moguće rekonsturisati i dograditi u skladu sa pravilima plana detaljne regulacije i institucije nadležne za zaštitu spomenika kulture.

Nosilac izrade plana je firma „Buerau cube partners“.

Za isti blok na Vračaru 2020. prekinut rani javi uvid

Iz odborničke grupe „Oslobodimo Vračar“ podsećaju da je u septembru 2020. godine pokrenut protest zbog najavljenog „ranog javnog uvida“ povodom izrade plana za blok između vračarskih ulica Njegoševe, Krunske, Kneginje Zorke i Smiljanićeve, gde se nalaze istorijski objekti, među kojima i Prirodnjački muzej.

Nakon toga je, kako navode, bivši zamenik gradonačelnika Goran Vesić „bez ikakvog dokumenta i pravnog osnova prekinuo rani javni uvid i obrađivača tog plana uputio da isti preispita, precizira i eventualno dopuni“.

„Nakon naših daljih inicijativa iz 2020. godine, iz firme koja se bavi izradom predmetnog plana dobili smo uveravanje da predviđenim konceptom plana nije nameravano nikakvo rušenje objekta duž ulica Smiljanićeve i Kneginje Zorke (koje uživaju status objekta u okviru zaštićene celine koja ima istorijske i arhitektonske vrednosti), niti Prirodnjačkog muzeja, što smo i mogli da vidimo da je usvojeno u elaboratu, koji je uklonjen sa sajta grada. Međutim, nakon poslednjeg prekida javnog uvida, vrlo pažljivo ćemo pratiti razvoj događaja, kako ne bi neočekivano oživeli stari planovi za rušenje kompletnog bloka zgrada“, naveli su iz te odborničke grupe.

Iz Oslobodimo Vračar navode da su apsolutni protivnici moratorijuma, ali je da je neophodno postići balans između razvojnih potreba opštine i zaštite kulturno-istorijskog nasleđa. Dodaju i da zabrinjava prekid javnih uvida i javnih sednica koje je oglasio Sekretarijat za urbanizam, ali da je „netransparentan rad njihov modus operandi“.