Kulturom protiv satrapa

Da, nažalost, Šabac je jedini ozbiljan grad u našoj zemlji, koji ima svoj kulturni, medijski i politički život, mimo onog što nam proklamuje dragi nam predsednik i njegova marionetska vlada. Nije slučajno što je „Zona Novog Optimizma“ upravo u Šapcu napravila niz sjajnih tribina i debata na „Gradskom trgu“, u kojima su učestvovali kulturni poslenici, novinari i političari. U jasnoj gebelsovskoj medijskoj matrici, sa izraženim manirima onih najgorih totalitaraca, postavlja se pitanje kako se suprotstaviti svemu tome? Svi totalitarni režimi ali i oni koji ka tome imaju intenciju prvo što urade je srozavanje opštih estetskih vrednosti, da bi potom lakše manipulisali masama kojima su isprali mozak! Jasno, mediji su za to najjače oružje a naš predsednik njih jako dobro poznaje i odavno je postalo evidentno da je pokrenuo sve raspoložive medijske resurse, da zaludi narod. Modele ponašanja nameće preko rijaliti programa na nacionalnim frekvencijama a pomoću tabloida perfidno spinuje sve što mu padne na pamet. Nažalost, uspeva u svemu tome. Kako se suprotstaviti? Samo estetikom i podizanjem kulturne svesti svakog pojedinca. Verujte, Šabac je na lokalnim izborima Vučića i njegove primitivne satrape dobio upravo kulturom i ulaganjem u istu, dok su izdvajanja za kulturu u drugim gradovima i sredinama 0,7 odsto, dotle u Šapcu to izdvajanje iznosi celih sedam odsto. U Šapcu je kulturna matrica potpuno drugačija, sjajni pozorišni festivali, fenomenalna kulturna dešavanja u muzeju i biblioteci, a protiv džihad-popa i turbo-folka tu je i „Šabački letnji festival“. Zona Novog Optimizma, ovog puta bez navodnika, svakako je Šabac. I eto, možda, recepta kako se suprotstaviti i pobediti ludilo i primitivizam, koji odavno uništavaju Srbiju.

Subota, 4. avgust

Opor utisak pri pomenu ovoga datuma… Da, „Oluja“ 1995. Svi mediji i sa Hrvatske i sa srpske strane, svako iz svog ugla, obeležavaju ovaj tragični dan. Hrvati slave a Srbi lamentiraju. Mislim da bi i jedni i drugi, dakle i Srbi i Hrvati, morali da se stide tih dešavanja u vrelo avgustovsko leto pre 23 godine. Hrvati da se stide proterivanja stotine hiljada Srba i rijaliti streljanom po unesrećenim, prestrašenim, prognanim i doživotno ranjenim ljudima koji su bežali spasavajući život od razularene Tuđmanove vojske. Srbi pak da se stide prodaje i izdaje svih Krajišnika, zarad neke nejasne geopolitičke mahinacije na liniji Beograd – Zagreb. Jel to Sloba tada beše na nekoj skupocenoj jahti na „grčkom moru“, nije li lično rekao svojim generalima da se sa vojskom „srpskom“ sklone i da puste, istorija je pokazala, ludilo epskih razmera. Naravno, nastradao je običan mali čovek, koji je samo želeo da svoj mali život proživi na svom ognjištu gde je rođen i gde su grobovi njegovih predaka. Na ovaj datum, naivno se pitam, postoji li nada u civilizacijski pomak na obe strane i da, kada je reč o prošlosti, objektivno sudimo o zločinima i da budućnosti radi trajno sagradimo mostove koji će nas povezivati i gde neće više nikada postojati ta krvožedna netrpeljivost malih razlika.

Nedelja, 5. avgust

Dan pod utiskom završenog „Šabačkog letnjeg festivala“. Još jedan estetski i civilizacijski pomak. Muziciranje na vrhunskom-svetskom nivou. Vlatko Stefanovski iz Makedonije, „Vatra“ i Neno Belan iz Hrvatske, Laka i Mirela iz Bosne i Hercegovine, uz predstavnike srpske rok scene, poput „AJRI EF-EM“, „Škrtica“, Đorđa Miljenovića i neprevaziđenog „Big benda Dejana Petrovića“, pokazali su i dokazali kako muzika i kultura mogu da spoje pokidane mostove ali i da učvrste one već postojeće. Da je ovaj spektakl u Šapcu imao nacionalni i balkanski značaj, pokazao je i „Radio Beograd“, koji je uživo, iz „Šabačke tvrđave“, prenosio svojim slušaocima ceo ovaj događaj, koji je trajao tri dana… „Šabački letnji festival“.

Ponedeljak, 6. avgust

Špijuni, strana agentura i novi neprijatelji! Nisam ni znao, čak ni slutio, da se špijuni nalaze svuda oko nas. Ja verujem svom predsedniku, jer, što bi on lagao, ajd mene i vas Bože pomozi ali patrijarha srpskog? E, to već nema šanse! Upozorio je naš predsednik, dakako Vučić, našeg patrijarha Irineja da se strane agenture i špijuni uvlače i u crkvu a kada bolje razmislim, o tome šta je rekao moj predsednik, shvatam da je potpuno u pravu. Verujte mi i sam sam se uverio da je papski „Denuncije“ našem ocu „Šizofrenu“ podelio neke naloge, šta mu valja činiti u budućnosti, te šta otac naš „Šizofren“ treba stranim službama da odradi… I eto, gle čuda, odmah se uvukao rokenrol u našu crkvu i to preko jeromonaha Petra i Teofila iz manastira „Tumane“, koga zovu i „Đerdapski Ostrog“. Elem, monasi Teofil i Petar, u dokolici, na gitarama najstrašnije prže repertoar „Iron Maidena“. Auuuu, šta uradiše strane službe! Umesto da ti monasi, uz gitare da „polivaju“ po Miletu Kitiću ili šta-fali Ceci ili ovim modernim, poput Jale Brata i Bube Korelija. Da su ti monasi neki pravi, oni bi, ako ništa drugo, mogli i da udare neku pesmu i od ove naše zvezde Kije, šampionke rijalitija. Uh, šta reći o tim stranim službama koje su se uvukle i u „Srpsku pravoslavnu crkvu“… Evo i Šešelj optužio Savu Janjića, igumana manastira „Visoki Dečani“, da je najveći i dugogodišnji izdajnik „srpskoga roda“. Jadan patrijarh srpski sa nama ovako blesavim ali i političarima, koji mu pune glavu stupidnim „morskim“ pričama. „CIA“, „KGB“, „MOSAD“, „EMI6“, „BND“ i „Crnogorska klika“… Ma, svi su se urotili protiv nas, jer mi smo jedini nebeski narod na planeti!

Utorak, 7. avgust

Potpuno sam zbunjen, tako reći sluđen. Ništa ja ne razumem oko Kosova. Šta mi to u stvari hoćemo i koji je naš neki konačni cilj?! Sećam se onomad da je Dobrica Ćosić predložio podelu Kosova, te da se tako stavi tačka na problem. Dačić sada priča da je Đinđić ubijen upravo zbog te ideje o podeli. Sećam se takođe da su pri pomenu podele Kosova socijalisti i radikali vikali da je to veleizdaja… Danas pak Dačić zagovara podelu, Vučić mudro ćuti, ali ne bi imao ništa protiv, ali gle čuda, oni koji su nekad i hteli da dele Kosovo, sad im ne pada na pamet. Brojne nevladine organizacije i razni večiti opozicionari poslaše pismo Federiki Mogerini da se ne dozvoli nikakvo deljenje teritorija svete „srpske zemlje“… Ni Albanci neće da dele, jer oni hoće sve a kažu, ovi što vode zemlju, da tek zamrznuti konflikt nije nikakvo rešenje… Nisam pametan i ništa mi nije jasno. Za sve postoje argumenti i kontraargumenti a psi rata laju na sve strane.

Sreda, 8. avgust

Neću da se bavim ničim danas, do čitanjem knjiga i slušanjem muzike. Evo, slušam „Future Islands“ i „Jungle“ i čitam sjajne priče Iračkog pisca Hasana Blasima… Malo li je na ovu vrućinu!

Četvrtak, 9. avgust

Uključujem televizor, listam kanale i ista reciklirana priča. Predsednik svugde i na svakom mestu i repriziraju se njegove konferencije za štampu. Neka je predsednik po sto puta ali, brate, ne mogu da ga gledam. Muka mi je!!!

Autor je novinar iz Šapca