Foto: Dušan PešićPreživljavaju „na mišiće“ i prodavci i kupci koje smo zatekli na pijaci kod Bujkovskog mosta, u centru Vranja. Sreda je. Radni dan. Malo je kupaca, ali i prodavaca. Neko se cenka, mada ima i onih koji ne pitaju za cenu, ali u jednom su saglasni i oni koji troše i oni kojima se plaća – na pijaci je roba svežija.
Pijaca u centru grada prazna, nije popunjena ni polovina tezgi. Tako je, kažu zakupci, radnim danima, dok je vikendom – posebno subotom koji je pijačni dan u Vranju – mnogo više ljudi, „igla nema gde da se baci“.
„Daj mi, bre, 200, vidim da imaš, evo ti 500“, govori prodavac mušteriji blizu tezgi sa garderobom i alatom dok obavljaju robno-novčanu razmenu.
„Samo gledam. Svake subote sam na pijaci jer nikad ne kupujem povrće i voće u prodavnicama. Boga pitaj koliko te namirnice čekaju u piljarama i marketima da ih neko kupi. Sigurnije mi je da pazarim na pijaci. Kupim sveže“, reče nam jedan stariji gospodin u prolazu.
Novica Kostić iz Donje Lokošnice kod Leskovca, koji na pijaci kod Bujkovskog mosta prodaje svake srede i petka, za Danas kaže da je „sve poskupelo“, ali da troškove imaju i prodavci i uzgajivači.
„Ja sam iz ‘paprikarskog mesta’, a u Vranju, osim aleve i suve paprike, prodajem i kupus, šargarepu, mladi luk. Voće nemam, ali, recimo, cena kupusa i šargarepe je ista. Kilogram šargarepe je 80 dinara cele zime. Luk je ‘skočio’ za 20 do 30 dinara. Bio je 80 do 100 dinara za kilo, sad 100 do 130. Crni luk je bio 80, sada je 120 za kilogram. Ljudi kupuju po jedan krastavac, šta će kad nemaju“, govori Kostić.
Međutim, kaže da su i njemu velika ulaganja.
„Seme je dosta skupo, a ja sadim samo uvozno. Limenka semena za šargarepu bila je oko 8.000 dinara, sada cena otišla u 10.000. Kesa semena kupusa bila je 4.500 dinara, sada je 5.500. Džak humusa je koštao 2.000, sada je 3.000. Đubre smo prošle godine plaćali 3.000 po džaku, koji je pre toga koštao 1.600 ili 1.700. Ništa ne možeš sa tim, na hektar ide 20 džakova. Cena džaka je sada jeftinija, ove godine plaćam 2.600“, govori ovaj Leskovčanin.
Narod nema para, kaže Ivica dok razgleda paradajz.
„Kupovina je na krčmu. Drugačije je kada kupujete robu na veliko, a drugačije kada se uzima pomalo, na kilo, kada se krčmi. Nema narod pare. Otvorile su se piljare. Ima i ljudi koji ne žele ili ih mrzi da dođu do pijace, ako u blizini svoje kuće imaju market ili piljaru. Mada je svežija roba na pijaci, nego u piljari“, mišljenja je ovaj Vranjanac.
Na ovoj pijaci se prodaje i garderoba, a Dragan, koji živi u Gornjoj čaršiji, ističe da se „ljudi stalno cenkaju, ako uštede 100 ili 200 dinara, njima super“.
„Uvek hoće da kupe jeftinije. Sve je manja prodaja, uopšte. Pravo da vam kažem, pojavile su se prodavnice polovne garderobe. Ljudi su počeli tamo da kupuju, posebno oni koji nemaju. Kod nas svraćaju kad pazare za rođendane, kada nose darove i tako. Prodaja je od januara smanjena, tek će od marta da se poveća. Muževi će, oko osmog marta, svojim ženama da kupuju bluzice, trenerke i ostalo što mogu da im poklone za Dan žena“, pojašnjava Dragan situaciju u vezi sa kupovnom moći prosečnog Vranjanca.
U subotu je „fešta“ na ovoj pijaci, velika je i ponuda i potražnja, a ostalim danima „mrka kapa“.
„Može da se preživi. Imam ženu i dvoje dece. Žena ne radi, ali živimo od ove prodaje. Vidite da je sve poskupelo. Možda ljudi izbegavaju da dođu na pijacu jer misle da prodavci hoće da ih prevare, da ‘šteluju’ kantar, pa da im izmere više nego što bi trebalo. Ima i toga, čuo sam kako ljudi pričaju dok prolaze između tezgi“, govori Dragan.
Ljudi, uglavnom, odmahuju rukom kada vide novinara, ne žele da komentarišu kako kriza i poskupljenja, naročito u novoj godini, utiču na njihov džep, te da li mogu da, svakodnevno, obezbede sebi i svojim porodicama sveže namirnice sa pijace.
„Zakup tezge je poskupeo 15 odsto, zbog toga su skočile cene. Od ponedeljka do petka slaba prodaja, slaba i zarada. Preživljavamo na mišiće. Ljudi kupuju male količine, ne više na veliko. Popularna kupovina ‘na kašičicu’. Nemaju pare. Kupi na komad – jedan paradajz ili kilo krompira. Šta on može sa kilogramom krompira“, pita prodavac Z. N. i dodaje:
„Nema ovde šta da slikate, vidite da nema robe, propast! Ima i toga da ljudi sada više pazare u marketima i piljarama, publika se promenila i proredila. Neće ljudi da se maltretiraju za sitnicu, makar ih to koštalo 50 ili 100 dinara skuplje. Ljudi koji u komšiluku imaju prehrambenu prodavnicu, a daleko su od pijace, tamo pazare, neće se troše noge ili benzin da dođu ovde“, dodaje naš sagovornik.
„Neko se cenka, neko i ne pita za cenu, ima i onih koji imaju novca“, govori gospođa Milena dok „šparta“ između tezgi.
„Mi malo spustimo cenu, prodavci je, opet, malo podignu, pa se nađemo na sredini“, kroz smeh govori ona.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
