Kurdi i Arapi zveckaju oružjem

Rizik od oružanog konflikta je akutni problem, objašnjavaju poznavaoci političkih prilika, jer je sporna zona u stvari mozaik dobro naoružanih zajednica koje podržavaju regularne snage. Kurdski i arapski vojnici budno prate kretanja tih zajednica u strahu da bi ona druga strana mogla da nametne nova pravila na terenu. Kako bi bar iole sprečio novi oružani sukob između moćnih vojnih snaga dveju strana, irački premijer Nuri al Maliki posetio je krajem prošle nedelje Kurdistan gde je održao krizne razgovore sa kurdskim liderima – iračkim predsednikom Džalalom Talabanijem koji je Kurd i predsednikom vlade autonomnog regiona Kurdistana Masudom Brzanijem.

Predsednik Baraka Obama uznemiren je nagoveštajima da bi Irak mogao da se podeli na delove u trenutku kada se odvija povlačenje snaga. Vašington takođe strahuje da bi mogao biti upleten u novi irački rat između Arapa i Kurda na severu zemlje. Američko povlačenje zaplašilo je Kurde, jedinu iračku zajednicu koja je podržala američku invaziju. Nedavni izveštaj Međunarodne krizne grupe zaključuje da „bez lepka koji su obezbedile američke trupe rat između Kurda i Arapa bio bi neizbežan“.

Arapski lideri, šiiti i suniti, tvrde da su Kurdi podigli mnogo glas od 2003. Kako ih je režim Sadama Husiena dezintegrisao, kurdske snage ušle su u Mosul i Kirkuk, otimajući teritorije gde je ili je bila kurdska većina pre etničkog čišćenja Sadama Huseina, kada je ubijeno 180. 000 Kurda i uništeno 3.500 kurdskih sela.

Kurdi nervozno posmatraju iračke vojnike i reokupaciju pozicija koje je nekada držala Huseinova vojska.

Antikurdsko osećanje je izraženo u mnogim delovima Iraku, budući da je pojačan strah od revanšizma iračkih Arapa u Kurdistanu. Etnička i sektaška mržnja najizraženija je na spornim teritorijama gde različite zajednice žive jedna pored druge. Provinciju Nineveh nazivaju iračkim Libanom zbog njene različitosti i komplikovane mešavine Kurda, Jazidisa, koji govore kurdski, sunitski Arapa, šiita i sunitskih Turkmena kao i asirijskih hrišćana. Na pitanje da li veruju u izbijanje arapsko-kurdskog građanskog rata, stanovnici Mosula kažu da je rat počeo pre šest godina.

U spornim oblastima, ljudi kažu da će istrajati u borbi za razrušena sela i neplodne delove polupustinje. No taj komad zemlje je vredniji nego što izgleda. Razlog zašto je pitanje granice odvajanja Arapa od Kurda toliko osetljivo jesu ogromna gasna i naftna polja. Rat između Arapa i Kurda u Iraku bio bi koban za nezavisnu zemlju. Takav sukob ne bi imao pobednika, a svaka strana tragala bi za stranim saveznikom, smatraju vojni analitičari. Ni svojom brutalnošću, Sadam Husein i njegovi prethodnici nisu uspeli da poraze Kurde tokom 40 godina. Podele povodom Kirkuka, sporne teritorije i kontrole nad rezervama nafte i gasa isuviše su duboki problemi da bi se rešili brzo.

Istorija

* Irački Kurdi počeli su ustanak 1919, nakon što je Britanija uzela ono što će kasnije postati moderni Irak. Britanci su želeli da uključe Kurdistan u Irak u cilju stvaranja odbrambene vojne linije za novu zemlju;

* Od 1960. do 1975, Kurdi su podigli ustanak pod vođstvom Mule Barzanija. Sadam Husein ih je porazio 1975, kada je ubeđivao iranskog šaha da odustane od podrške iračkim Kurdima;

* Otpor je obnovljen 1980, kada je Sadam Husein izvršio invaziju na Iran. Tokom Al Anfal kampanje kažnjavanja 1988, iračka vojska masakrirala je 180.000 Kurda, uništila 3.500 od 4.000 sela;

* Nakon iračkog poraza u Kuvajtu 1991, Kurdi, pod palicom Masud Barzanija iz kurdistanske Demokratske partije i Džalala Talabanija iz Patriotskog saveza Kurdistana, povratili su veći deo Kurdistana. Tokom kontranapada iračke vojske dobijaju podršku SAD;

* Kurdi uspostavljaju autonomnu enklavu uz neprestalnu borbu. Uz podršku SAD 2003. vraćaju pod svoju komandu Kirkuk i Mosul i oblasti gde je ili je bila kurdska većina pre etničkog čišćenja.