Kurti: Za sporazum mala verovatnoća u toku ove godine

Govereći o dijalogu sa Beogradom navodi da nije nemoguće postići dogovor u toku ove godine, ali da ne očekuje bilo kakav suštinski dijalog, niti brze rezultate jer je Srbija na pragu izbora,prenosi KoSSev.

Kosovski premijer najavio je da će nova vlada meru taksi zameniti punim reciprocitetom prema Srbiji. Za Glas Amerike navodi kako će do toga doći.

„Postoji rezolucija Skupštine Republike Kosovo o punom političkom, ekonomskom i trgovinskom reciprocitetu sa Srbijom od 7. decembra 2011, i želeli bismo da taj reciprocitet postane normalan princip dobrosusedskih i bilateralnih odnosa i želimo da u ovom slučaju zamenimo takse od 100 odsto“.

Kurti navodi da je mera taksi uvedena iz dva razloga: političkog – zbog „agresivne kampanje Srbije u međunarodnoj areni protiv Kosova – onemogućavanje članstva u INTERPOL-u, i ekonomski, međutim, dodaje da će se sastati sa privrednicima na Kosovu kako bi razgovarao o ekonomskom aspektu taksi, a ne samo o političkom.

Ja sam još na početku izjavio da takse nisu u sklopu vizije pokreta „Samoopredeljenje“ i onda kada sam bio u opoziciji. Ovo sam ponavljao tokom kampanji, mi smo insistirali na načelu reciprociteta koje ne kvantifikuje izveštaj sa Srbijom, ali predstavlja jedan novi kvalitet za državu Kosovo. Recimo, kada su naše cisterne prelazile u Srbiju, bilo je kažnjavanja, zato što nisu priznate vozačke dozvole naših vozača, ili jedan momak ili jedna devojka koji su završili univerzitet u Prištini, ne mogu da se nikako zaposle u Bujanovcu, Preševu ili Medveđi i dr, sertifikati naše robe zato što piše Republika Kosovo ne priznaju se u Srbiji. Ako želimo dobrosusedske odnose, ako želimo normalizaciju, onda treba da se ponašamo na normalan način, što znači da poštujemo i drugog a ne samo da volimo sami sebe. Stoga, mislim da bi Srbija trebala da promeni pristup prema Kosovu, jer za jednu normalizaciju koju svi priželjkujemo, i mi i međunarodni faktor, verujem da puno više treba da se promeni Srbija nego Kosovo“.

Kurti dodaje da bi voleo da se što pre uvede mera reciprociteta, da je to jedan od prioriteta nove vlade, ali i da je vlada tek formirana, te da je pred njom veliki broj zadataka, među kojima je i budžet za 2020. godinu.

Na pitanje da li će stavovi međunarodne zajednice, a pre svega Amerike, o tome da bi takse trebalo ukinuti odmah ubrzati proces, Kurti odgovara

„Ne želimo osvetu, želimo pravdu, reciprocitet je pravičnost, to je fer pristup i znam da je u jednoj od njegovih izjava predsednik SAD, Donald Tramp, pominjao reciprocitet kao vrednost i kao koncept koji njemu leži na srcu, pa su međunarodni odnosi u svetu danas izgrađeni na ovom principu. Ne moramo zaobići sebe, ne želimo da se osvetimo Srbiji, ali postoji dosta neprihvatljivih stvari koje nam ona čini, moramo da se minimalno zaštitimo. Dakle, reciprocitet uopšte nije uvredljiv, kampanja Srbije je uvredljiva, reciprocitet je zaštita, odbramben je.“

Na pitanje da li očekuje da će se nastaviti razgovori sa Beogradom nakon ukidanja taksi, Kurti navodi da „na neki način“ oni nikada nisu ni prestajali.

„Jer su se na raznim međunarodnim događajima i konferencijma sastajali kosovski lideri sa onima iz Srbije, to će se nastaviti“, poručuje.

Sa druge strane, kaže da „ne žuri“ jer je Srbija pred izborima, te se „ne može očekivati bilo kakav suštinski dijalog i brzi rezultati“.

„Ja nisam da kasnimo, ali nisam ni da se žuri sa tim”, rekao je Kurti.

Ponovio je da će on, kako je naveo, prema ustavnim nadležnostima, predstavljati Prištinu u dijalogu, da će imati svoj tim sa kojim će izvršiti reviziju potpisanih sporazuma sa Beogradom – „šta je bila njihova primena, kakav je njihov uticaj, zašto je nešto ostalo neispunjeno i na taj način možemo krenuti napred sigurno“, dodao je Kurti.

Govoreći o američkom ambasadoru u Nemačkoj i izaslaniku američkog predsednika za dijalog Beograda i Prištine, Ričardu Grenelu, Kurti navodi da je on „dao energiju predstojećem dijalogu“.

„Ja želim da sarađujem sa ambasadorom Grenelom u tom pogledu, ali paralelno sa važnošću vremena koje poklanjamo budućim sporazumima, moramo da se fokusiramo i na njihov sadržaj i na proces kojim će se doći do dogovora, jer, opet ponavljam, nemamo mogućnosti za još jedan neuspeh“.

Kurti je komentarisao i sporazum o avioliniji na relaciji Beograd-Priština, kao i razgovore o stvaranju železničke linije na istoj relaciji za šta se smatra da najveću zaslugu ima upravo Grenel.

„Mi smo pročitali onu izjavu o interesu koja je objavljena i naravno da ćemo je razmatrati kao Vlada Republike Kosovo i sa odgovarajućim autoritetima jer u ovom aspektu spadaju i Agencija civilnog vazduhoplovstva Kosova, Međunarodni aerodrom Priština, KFOR, itd, i nakon analize koju ćemo izraditi o tome, sigurno ćemo videti kako možemo najbolje da idemo napred“.

Na pitanje da li je sa Grenelovim učešćem moguće postići dogovor u toku ove godine, Kurti navodi da je moguće, ali da ne može da predvidi tako nešto.

„Za sada mogu da izrazim svoju volju za dijalogom, za otvoren i principijelan dijalog i verujem da ne bi trebalo da stavljanjem sporazuma pre dijaloga nanesemo štetu i da onemogućimo sporazum kao takav“.

Iako kaže da je Evropska unija izgubila na značaju u prošlosti kada je reč o dijalogu Beograda i Prištine, sa inicijativom novog visokog predstavnika EU, Žozepom Borelom, kojom će biti imenovan specijalni izaslanik za dijalog Beograda i Prištine, „doći će do reaktivacije Evropske unije“, što, kako navodi, smatra pozitivnim.

Kurti se osvrnuo i na inicijativu o „Mini šengenu“ koju su pokrenuli albanski premijer, Edi Rama, severnomakedonski, Zoran Zaev i predsednik Srbije, Aleksandar Vučić. Iako je ova inicijativa naišla na veliki broj kritika na Kosovu, uključujući pre svega kritiku Samoopredeljenja uz komentar da se njom „stvara nova Jugoslavija“, Kurti sada kaže da nije protiv inicijative za regionalnu saradnju, ali da mora da postoji princip reciprociteta.

„Nisam protiv inicijative za regionalnu saradnju, ali trebalo bi da postoji princip reciprociteta. I dok Republika Albanija bolje poznaje naše južne i zapadne susede, Republika Kosovo bolje poznaje naše istočne i Severne komšije i u ovom pogledu možemo se dopunjavati“.