Povodom najave istraživanja i eksploatacije rude nikla na nekoliko lokacija u Srbiji, Emir Kusturica, filmski reditelj i direktor Parka prirode Mokra Gora, saopštio je juče da će uskoro biti osnovana nevladina organizacija koja će se tome suprotstaviti, ali i ubuduće štititi prirodne resurse Srbije. On je objasnio da će tu organizaciju, čije će sedište biti u Topoli, činiti i voditi mladi ljudi, a njen zadatak biće monitoring životne sredine i ukazivanje na pokušaje ugrožavanja prirode u Srbiji.
– Predsednik Srbije Tomislav Nikolić mudar je i pametan čovek. Ne verujem da će on dozvoliti da lepi vinogradi i predeli oko Topole postanu nešto što ne bi trebalo i što ne bi smelo, poručio je Kusturica povodom najava da je jedna inostrana firma zainteresovana da uloži više od milijardu evra u istraživanja i eksploataciju rude nikla na području Mokre gore, Topole i Vrnjačke Banje, čemu se protive građani i čelnici tih lokalnih samouprava.
– Vredi li Srbija više od milijardu evra? Vredi li upropastiti Srbiju za milijardu ili dve? Potreban je dijalog sa Ministarstvom rudarstva, ali, bez borbenih pokliča, poručio je Kusturica, koji, zajedno sa predstavnicima lokalnih samouprava, danima upozorava na pogubnost takvog projekta i katastrofalne posledice po zdravlje ljudi.
Potpredsedniku Vlade Srbije Aleksandru Vučiću on je predložio da u okviru borbe protiv korupcije ispita i to „da li je izvesni državni sekretar iz Dulićevog ministarstva, koji je potpisao dozvolu za istraživanja kod Topole, u međuvremenu postao član borda direktora Srbija nikla“.
Istakavši da nalazišta te rude na Mokroj gori „nemaju veliku vrednost“, Dragan Milovanović, profesor na beogradskom Rudarsko-geološkom fakultetu, upozorio je da je „potrebno dosta hemijskih reagenasa da bi se dobio nikl“ i dodao da „ne veruje da bi iko razuman preduzeo takve aktivnosti“.
Na jučerašnjem skupu u Drvengradu govorio je i Božidar Aleksandrović, vlasnik vinarije iz Topole, poručivši da je oblast oko tog grada „prirodni dragulj Srbije“.
– Za pet godina tu se proizvede vina, voća, povrća, hrane, u mnogo većoj vrednosti od tih milijardu evra, a oni nameravaju da prave rudnik usred vinograda, usred srpske Toskane, kazao je Aleksandrović.
Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina podsetio je da je na Zlatiboru, prilikom eksploatacije rude magnezita, ostavljena pustoš, poručivši da će se građani i rukovodstvo te varošice boriti svim sredstvima protiv istraživanja nalazišta i moguće eksploatacije rude nikla.
Na odijum u javnosti povodom novog pokušaja reagovalo je Ministarstvo rudarstva i prostornog planiranja saopštenjem da „nema razloga za paniku, jer je eksploatacija nikla „na dugom štapu“, te da sva istraživanja „moraju biti u saglasnosti sa zaštitom i očuvanjem prirodne sredine i zdravlja ljudi“.
Inače, pre nekoliko godina, nakon reakcije javnosti, osujećen je pokušaj kompanije Juropijen nikl da istražuje i eventualno kasnije eksploatiše rudu nikla na području Mokre gore.
Skandalozna namera
Ocenivši da je namera da se u Mokroj gori eksploatiše i prerađuje ruda nikla „skandalozna i pogubna za zdravlje ljudi na prostoru Užica i Višegrada“, Jovan Marković, gradonačelnik Užica, saopštio je da će se tome suprotstaviti ne samo građani Užica, već i cele zapadne Srbije. – Pozivamo Vladu Srbije da ulaže u neke druge projekte i da nam pomogne da razvijamo turizam, poljoprivredu i infrastrukturu“, rekao je Marković, dodavši da o novom pokušaju istraživanja nalazišta nikla na području Mokre gore niko iz Ministarstva rudarstva i prostornog planiranja nije razgovarao sa predstavnicima lokalnih samouprava.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
