*S obzirom da je zaključno sa avgustom izmiren kredit prema Intesa banci koji je na godišnjem nivou iznosio 25 miliona dinara, kao i obaveza prema Fondu za razvoj, što je zajedno iznosilo 30 miliona.
U narednom periodu ova sredstva mogu da se usmere za neke druge potrebe, a kako država smanjuje sredstva koja usmerava prema opštinama, sad imamo prostora da to smanjenje toliko ne osetimo, kaže za Danas Dejan Vagner, predsednik opštine Majdanpek
Prema njegovim rečima prioritet je u ovoj godini bilo funkcionisanje komunalnih delatnosti, a preduzeća su kvalitetno pružala usluge ove vrste.
– Sve to funkcioniše zahvaljujući subvencijama iz opštinskog budžeta, a u pitanju je oko 100 miliona na godišnjem nivou. Zašto subvencije? Jednostavno, još uvek nismo spremni da formiramo i idemo na ekonomsku cenu tih usluga, a subvencionisanjem na neki način vodimo i socijalnu zaštitu stanovništva koja nije vidljiva na prvi pogled, objašnjava Vagner.
Inače, ove godine je u opštinskom budžetu za socijalnu zaštitu opredeljeno 44,5 miliona dinara za finansijsku podršku porodicama sa decom, rad narodne kuhinje, naknade za nabavku ogrevnog drveta, subvencije za cene grejanja i stanarine, dopunsku zaštitu boraca, delatnost Centra za socijalni rad – novčane pomoći, pomoć u kući kroz projekat „Kuća nade za treće oba“, dodatnu socijalnu podršku deci, kao i za naknade za decu i porodicu po odluci o proširenim pravima iz oblasti socijalne zaštite.
– Socijalna zaštita bila nam je, nakon komunalnih delatnosti, ovogodišnji prioritet, kaže predsednik opštine Majdanpek.
Ono što on navodi kao jedan od najvećih problema jesu putevi. Kako oni državni, tako i lokalni i nekategorisani u seoskim sredinama. Po konkursu resornog ministarstva, opštini su odobrena sredstva za revitalizaciju atarskih puteva, pa zajedno sa opštinskim sredstvima ukupan budžet za ove namene je 10 miliona dinara.
– Neophodni su nam putevi do opštine i unutar opštine. Ako nam je pravac razvoja turizam, bez dobrih puteva teško da će biti turista. Svesni smo da država nema za potrebe cele Srbije, svih opština, ali se nadamo da će da prepozna turizam kao razvojnu mogućnost ne samo naše, već i opština Donjeg Podunavlja. I investitorima su bitni dobri putevi, kako bi ono što proizvede mogao da odveze do kupca, kaže naš sagovornik.
Pored turizma, pravac razvoja opštine su poljoprivreda i industrijske zone kao mesto za nove investitore. Pokušaj formiranja industrijske zone na ulazu u Majdanpek pre desetak godina ukočili su nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Očekuje se da će uskoro to biti rešeno u korist opštine, koja će moći da ponudi industrijsku zonu potencijalnim investitorima. Kada je poljoprivreda u pitanju, osim realizacije Programa mera podrške za sprovođenje poljoprivredne politike i politike ruralnog razvoja, gde su sredstva šest miliona veća nego prošlogodišnja, planira se izrada strategije razvoja poljoprivrede opštine gde će se ići u tri pravca: stočarstvo, voćarstvo i povrtarstvo, a najverovatnije da će za te poslove biti angažovan Poljoprivredni fakultet u Beogradu.
– Pratićemo sve što država bude nudila kao podršku za razvoj turizma i poljoprivrede, nadamo se da će biti i programa stranih donatora. Pokušaćemo da maksimalno iskoristimo programe koji se nude, navodi Vagner.
Ozbiljno se razmišlja o budućnosti kada su u pitanju subvencije koje ne mogu da potraju na duže staze. Promenom energenta za daljinsko grejanje, mazuta, za biomasu ili drvnu masu, mogle bi da se ostvare uštede na godišnjem nivou od 200 do 300 hiljada evra, ali je za to neophodno promeniti kotao.
– Na osnovu prvih, grubih procena koje smo dobili od proizvođača kotlovskih postrojenja reč je o investiciji između 1,5 i 2,5 miliona evra, a naš ovogodišnji budžet je 570 miliona dinara. Ostaje da vidimo kako da obezbedimo potrebna sredstva, da li da to bude klasično kreditno zaduživanje ili da obezbedimo sufinansiranje. Postoji mogućnost da Austrijska razvojna agencija podrži ovu investiciju, jer se njome postiže energetska efikasnost. Imamo i kontakte sa UNDP koji je zainteresovan da nam pomogne. Slična je situacija i sa vodosnabdevanjem. U Majdanpeku već ulazimo u crvenu zonu, vodozahvat je zamuljen, treba da se kupi nova pumpa, tu su filtriranje i priprema vode, možda i novo postrojenje u Donjem Milanovcu. Kada se saberu sve te potrebe, to je 4-5 miliona evra, a to opština ne može sama. Dakle, kao i za daljinsko grejanje treba iznaći mogućnost da se sve to isfinansira, objašnjava predsednik majdanpečke opštine koji se nada da će smanjivanje prihoda u budžetu moći da se nadomesti fondovima za podršku konkretnih projekata najavljenim s vrha države.
Izbori za MZVagner ističe i da su i ovogodišnji izbori za mesne zajednice stvorili uslove za efikasniju i legitimniju saradnju između mesnih zajednica i lokalne samouprave. U prethodnom periodu većini Saveta u MZ bio je istekao mandat što je kočilo aktivnosti bitne za funkcionisanje MZ.
Sanacija škola i fiskulturnih sala‘]
Opština je na poziv Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima konkurisala za sanaciju objekta srednjoškolskog centra u Majdanpeku u vrednosti od 117,7 miliona dinara, a po drugom programu za rekonstrukciju grejanja u osnovnoj školi u Rudnoj Glavi u vrednosti od 30 miliona i rekonstrukciju fiskulturne sale OŠ „12. septembar“ (osam miliona dinara). Radovi bi, kako se očekuje, trebalo da krenu do kraja godine.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
