U Srbiji danas postoji veća otvorenost za papinu posetu: Povodom Božića po gregorijanskom kalendaru za Danas govori nadbiskup beogradski Ladislav Nemet

Nastavio je da se stara o Zrenjaninskoj biskupiji iz koje došao u Beograd. On je istovremeno predsednik Međunarodne biskupske konferencije „Sveti Ćirilo i Metodije“ i potpredsednik Saveta evropskih biskupskih konferencija.

Povodom božićnih praznika, koje Rimokatolička crkva slavi po gregorijanskom kalendaru 25. decembra, vernicima je uputio jasnu društveno angažovanu poruku koja ukazuje na uzroke ratova i nasilja, ali i umnogome govori i o onome što je pre 75 godina usvojeno u Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima, od kojih je danas širom sveta najugroženije osnovno egzistencijalno pravo na život.

– Jako je važno da svako od nas ko ima mogućnost razgovarati sa ljudima jasno da do znanja svim vernicima, svetu i svim ljudima dobre volje da je suština religije da se život predaje, čuva i razvija. Religija nije u uništavanju vrednosti, kao što se u Nagorno-Karabahu uništavaju armenska groblja i nestaje kultura koja je 1.700 godina tamo bila živa i prisutna, o čemu niko ne govori. LJudima treba dati do znanja da nije napredak čovečanstva ili pojedinca u tome da bude pun mržnje nego ljubavi. Mi u hrišćanstvu imamo poruku iz Hristovih usta: „Bog je ljubav i On vas voli sve.“ Verske vođe premalo pričaju o miru i ljubavi, a previše su nacionalistički nastrojene prema svojim interesima – kaže u božićnjem intervjuu za Danas nadbiskup Ladislav Nemet u kome govori o najnovijem pozivu papi Franji da poseti Srbiju, aktuelnim potezima Rimokatoličke crkve, stanju u društvu.

* Uz božićnu poruku najavili ste proslavu 100. godišnjice od osnivanja Beogradske nadbiskupije 2024, a tim povodom i moguću posetu pape Franje koja, između ostalog, zavisi i od saglasnosti većinske SPC. Da li je na potezu Sabor SPC?

– Pre nego što sam pozvao papu, razgovarao sam sa NJegovom svetošću patrijarhom Porfirijem. On je sve vreme informisan i zna o čemu se radi. Isto tako Republika Srbija preko ambasadora pri Svetoj stolici gospodina Sime Avramovića, zna šta se događa, a kako sam od njega čuo, on radi isto na tome. NJemu je to isto važno. Mislim da je trenutna politička situacija u Srbiji dosta otvorena, otvorenija nego što je bila ranije. Naravno, to ne znači da je sve sasvim moguće i nemoguće. Ja želim da predstavim jasnu liniju Katoličke crkve u Srbiji, da ona nije niti filijala Mađarske niti filijala Hrvatske katoličke crkve. Mi smo samostalna Katolička crkva za sebe i nismo odgovorni za stvari koje su se događale za vreme Drugog svetskog rata i ono što se događalo u Zagrebu. Katolici koji žive u Srbiji nisu bili deo te mašinerije, već su više povezani sa narodom koji je patio, a posle Drugog svetskog rata, a naročito sad posle raspada Jugoslavije katolici u Srbiji ostali su na svom.

* Zašto mislite da je situacija za papin dolazak u Srbiju sad povoljnija nego recimo 2013, kad se obeležavalo 17 vekova Milanskog edikta?

– Najbliže papinoj poseti bili smo nekoliko godina kasnije, 2016, kad smo imali i datum. Te 2013. nadbiskup Hočevar je hteo da organizuje, ako je moguće, zajedničku proslavu cara Konstantina i Milanskog edikta jer je čudno deliti ovaj edikt na pravoslavni i katolički. Do Milanskog edikta svi hrišćani bili su proganjani u Rimskom carstvu. Kad je Konstantin Veliki dao slobodu hrišćanstvu, ono nije bilo podeljeno na Istok i Zapad. Te 313. nije bilo ničeg što bi delilo zajednički svet Rimskog carstva kao zajedničke kuće svih hrišćana. Hočevar je mislio da će svi prihvatiti poziv, ali nisu, tako da su bile dve proslave – katolička i svepravoslavna. Ja se nadam da ćemo 2025, kad bude 1.700 godina od Prvog vaseljenskog sabora, slaviti zajedno. Takve prilike treba iskoristi, a danas nezavisno od ratova, posebno tog bratoubilačkog rata Ukrajinaca i Rusa, mislim da u Srbiji postoji veća otvorenost za papinu posetu. Pozvao sam papu na 100. godišnjicu Nadbiskupije i to poslednje nedelje septembra 2024. Sad, ako neko u ili izvan Srbije odlučuje o tom dolasku ili nedolasku, to je nešto drugo.

* Šta je bilo sa idejom o papinoj poseti KiM koje se pojavila na njegovom povratku iz Portugala?

– Posle toga bio sam dva puta u Rimu i razgovarao sa ljudima iz papinog okruženja koji su mi jasno rekli da papa kad kaže Kosovo misli i na Kosovo i Srbiju jer je to za njega jedinstven pojam. Sad je najgore da se odluči hoće li prvo u Prištinu ili Beograd. Mislim da je papa to ‘ubacio’ jer ga kopka to što još nije bio u Srbiji, a obišao je sve države u njenom okruženju.

* Država Vatikan nije priznala nezavisnost Kosova, ali je RKC izbegla da organizuje BK u okviru Srbije već je napravila međunarodnu organizaciju koja uključuje biskupije na KiM, u ostaku Srbije, Severnoj Makedoniji i Crnoj Gori. Da li je to „model“ koji omogućava da se zadovolje i potrebe vernika na KiM, a da se RKC ne zameri SPC i vlasti u Srbiji?

– Tu se više radi o dobru katoličkih vernika, jer u Evropi imamo još jednu međunarodnu BK u Skandinaviji, gde su Danska, Island, Norveška, Švedska i Finska. To su slučajevi u kojima su problem broj vernika i biskupa. U Severnoj Makedoniji je jedan biskup kao i na Kosovu, u Crnoj Gori dvojica i petorica u Srbiji. Kad su njih devetorica zajedno, to je već funkcionalno. Ta Međunarodna BK stvorena je 2003, a tad još nije bilo pitanja priznavanja nezavisnosti Kosova. To za Svetu stolicu ne igra ulogu. Priznavanje neke države zavisi od političke volje. To nije istorijski datum samo zato što neko povuče granicu, to mora da se međunarodno prihvati. Nagorno-Karabah je bilo je nezavisno kao Repubika, niko je nije priznao i nestala je sa mape sveta.

* Kakve su šanse za novu susret pape Franje i ruskog patrijarha Kirila, Ruska pravoslavna crkva šalje signale da je otvorena za novi sastanak?

– Moje informacije govore da je ruska stana ta koja otkazuje moguće susrete. Papa je već nekoliko puta ponudio da se sretne sa ruskim patrijarhom. Poslednji put kad se vraćao iz Mongolije, septembra ove godine, predlagao je da stane u Moskvi ili Kazahstanu ili bilo gde. Prošle godine putovao je u Kazahstan na skup svih religijskih vođa, gde je bilo predviđeno da dođe i patrijarh Kiril, koji je u poslednjem trenutku otkazao. Od Kube, kad su se sreli prvi put, bilo je bar pet pokušaja Katoličke crkve da se ponovo sastanu. Pred izbijanje rusko-ukrajinskog rata trebalo je da se sastanu u Svetoj zemlji. Razgovori i logistika bili su daleko odmakli, ali je ovaj rat pokvario atmosferu između Moskve i Vatikana. Možda je paradoksalno, ali što duže taj rat traje, sve je bliže mogućnost da se oni sretnu. Čak i za tako veliku državu kakva je Rusija ili za Ameriku nema neograničenih mogućnosti da se rat vodi dalje. Obe strane moraju to da sagledaju, a i međunarodno društvo koje nije bilo toliko otvoreno za mirno rešenje, koliko da se pokaže ko je jači, da se isprobaju nova oružja…

* Koliko postizborna kriza u Srbiji utiče na božićni duh i raspoloženje?

– Srbija se u tom pogledu vrlo jasno deli na Vojvodinu i centralnu Srbiju. U Vojvodini, gde živi 97 posto katolika u Srbiji, to nezadovoljstvo nije tako izraženo kao u Beogradu i tamo se drugačije gleda na neke stvari. Beograd je veliki grad i tu se ljudi dogovaraju putem socijalnih kanala. Većina katolika Mađara gleda Budimpeštu, a Hrvati HTV, tako da sama važnost nekih vesti ne prolazi tako kao u Beogradu gde je odlučujuće to što se ovde vidi na RTS ili čita u štampi. Sasvim je drugačiji način komunikacije, a svaki glavni grad ima drugačiji politički identitet. Koliko god da je, recimo, gospodin Orban jak u Mađarskoj, u Budimpešti poslednje četiri godine gradonačelnik je iz opozicije. Sledeće godine su izbori u Budimpešti i već je ogromna borba. Glavni grad ima svoj mentalitet i slobodu govora, veći protok informacija nego u malim gradovima i provinciji.

* Kakva su vam iskustva sa SPC kao nadbiskupa beogradskog?

– Jako dobra. Iznenađen sam koliko su pozitivna posle mog iskustva iz Banata gde tokom 15 godina biskupske službe nijedan put nisam sreo službeno gospodina Nikanora, koji je u Vršcu episkop.

* A sa vlastima?

– Kad čovek sarađuje sa vlastima, uvek kreće od nekih otvorenih pitanja. U tom smislu za ovih godinu dana mogao da razgovaram sa svima sa kojima sam želeo – od gospođe premijerke do ministara. Nisam ni tražio razgovor sa gospodinom predsednikom jer teme koje su na toj razini nisu još zrele za razgovor. Bilo bi naivno sa moje strane da očekujem da posle godinu dana rešimo neka pitanja koja su otvorena poslednjih 30 godina, kao što je pitanje restitucije. Restitucija u Srbiji barem što se tiče Katoličke crkve je kao puž, čak je i on brzi. To pitanje čisto političke volje. Znamo da što se tiče zemlje, ona prodaje svima mogućima i nemogućima. Za zgrade u Beogradu i drugim gradovima postoji dokumentacija, ali ne i politička i ljudska volja da se nešto napravi.

* Hrvatska zajednica ranije se bunila što beogradski nadbiskupi dolaze iz Slovenije, da li sad ima mesta njenom strahovanju da će Vašim imenovanjem biti favorizovana mađarska zajednica?

– Ja to u Katoličkoj crkvi ne vidim. To zavisi od osobe nadbiskupa da li će on predstavljati sve svoje vernike ili će stavljati naglasak na svoje etničke korene. Do 1991. bilo je i normalno da se za nadbiskupe biraju Slovenci, jer su prva tri nadbiskupa bili Hrvati, pa grko-katolik iz Slavonije, a od 1991. Slovenci. Ja sam prvi nadbiskup koji se ovde u Srbiji rodio. Mislim da to potvrđuje da je Katolička crkva u Srbiji postala čimbenik koji ima svoj profil. Meni je najvažnije da svi katolici u Srbiji imaju istu slobodu i mogućnost praktikovanja svoje vere. Ne težim ka tome da mađarska zajednica ima neke veće privilegije, a s druge strane situacija između Srbije i Mađarske je takva da postoji puno jako pozitivnih elemenata da ja kao predstavnik Crkve ne moram ništa da radim.

Zaštita maloletnika od seksualnog zlostavljanja

* Novost u radu Nadbiskupije su smernice za zaštitu maloletnika i ranjivih osoba od seksualnog zlostavljanja u Crkvi. Da li bilo takvih iskustva u Nadbiskupiji i da je je ovakav dokument generalna politika RKC?

– To je generalna politika cele Katoličke crkve od 2019. kad je bio prvi kongres koji je papa organizovao za sve predsednike BK, kojih je 114 u celom svetu. Od tog vremena vrede jako stroga pravila i svaka lokalna Crkva mora da obavesti svoje vernike i društvo kako se bori protiv tog zla. Mi smo odlučili da dokument objavimo na interernetu da se obavesti šira javnost, ne samo katolici o tome kako postupati i šta mi činimo ako dođe do toga. U istoriji Beogradske nadbiskupije bilo je pritužbi na nekolko sveštenika ali, hvala Bogu, uvek je bilo propisa koji su to regulisali bar od kad sam ja biskup, ali nisu bili ovako strogi. Tad se još nije videla razmera tog problema u celom svetu. U Srbiji je bilo zanemarujuće. Naravno to je vezano i sa našom kulturom tabuizacije te teme. Deca se boje, njima je strašno da govore o tim iskustvima, a roditelji nekad mi se čini više veruju sveštenom licu nego svom vlastitom detetu, jer je veliko poštovanje prema predstavnicima Boga i religije. Mislim da ta tema treba da se otvori i u našem društvu jer to nije problem crkvenih predstavnika, nego i sportskih klubova, kazneno-popravnih zavoda, internata.., a stitistički gledano najviše problema, nažalost, nalazimo u porodicama koje bi trebalo da budu zaštita i sigurnost.

Blagoslov osoba u istopolnim zajednicama

* Šta zapravo znači papina doktrinarna deklaracija „Fiducia supplicans“, koja omogućava blagoslov osoba u istopolnim zajednicama? U čemu je suština takvog blagoslova?

– Oni dobijaju blagoslov samo za svoj životni put, ali ne i za taj odnos. Ne sme se koristiti tekst koji se koristi za blagoslov braka muža i žene, ne sme da se blagosiljaju takvi parovi za vreme liturgije u crkvi… Neke BK već imaju posebne tekstove za takve situacije. Mora se uzbegavati svaki utisak da je to blagoslov bračnog odnosa ili stanja u kom oni žive, a koje je sa stanovišta Katoličke, a mislim i Pravoslavne crkve, ne odgovara crkvenim očekivanjima. Kad blagosiljamo takve parove, mi ne blagosiljamo njihovo stanje kao takvo, nego blagosiljamo ljude. Bog ne blagosilja neko stanje da li je loše ili dobro. On stvara dobre stvari, a svaki čovek ima pravo na Božji blagoslov. Kad je već dobio život od Boga, onda je on blagoslovljen zauvek nezavisno šta sa tim životom uradi. Na kraju, moramo da prihvatimo da ljudi osećaju potrebu za tim blagoslovom. Tu nije toliko pitanje približavanja savremenom svetu nego otkrivanje istina koje savremeni svet brže otkriva nego mi na temelju biblijske objave i tradicije. Jako je važno da Katolička crkva ostane i dalje otvorena za razvoj različitih nauka jer i sama ima mnogo svojih univerziteta na kojima se ispituju sve te stvari.

Svetska sinoda

Nadbiskup Nemet kaže da je zbog višestrukih dužnosti imao burnu godinu u kojoj su se „najpozitivnije stvari dešavale na Svetskoj sinodi koju je sazvao papa Franjo sa idejom oživljavanja Katoličke crkve kako bi dobila veću dubinu u saradnji i suživotu svih vernika“. Prema njegovim rečima, nekadašnja Biskupska sinoda sad se zove Sinoda, a u njoj učestvuju i laici sa jednakim pravom glasa kao i biskupi. Povodom 100. godišnjice Beogradske nadbiskupije nadbiskup Nemet najavljuje da će Beograd od 24. do 27. juna 2024. biti domaćin godišnjeg plenarnog zasedanja Saveta evropskih BK, čiji je on potpredsenik.

Između Beograda i Zrenjanina

Nadbiskup Nemet sinoć je trebalo da služi ponoćnu misu u Crkvi Uznesenja Blažene Djevice Marije na beogradskom Neimaru, uz prenos RTS2, a danas božićnu misu u Zrenjaninu. Kaže da od sutra ide na preko potreban odmor do 2. januara. Svima čestita praznike sa porukom: „Neka nas Bog čuva i budimo otvoreni za njegovo delovanje u našim životima.“