Lagano odumiranje uprkos čvrstom ugovoru

Otkako se u leskovačkom kraju štampaju nedeljni i periodični listovi, novinama, ali i ostalim medijima, nikada nije bilo gore. Pojede ih besparica. Bez obzira na njihov status, bili oni privatizovani ili ne, trebalo bi da ,,služe narodu’’ i izveštavaju o svemu što je zanimljivo za čitalačku publiku. Tako na početku otvorenog pisma javnosti u članku pod naslovom ,,Sluge i gospodari’’ piše u poslednjem broju nedeljnika Naša reč glavni i odgovorni urednik Ljubiša Dinčić.
Naša reč će, inače, naredne godine napuniti šestu deceniju, jer se prvi broj pojavio daleke 1944. godine, dok se na južnosrbijanskim prostorima još ratovalo. Bila je i ostala svedok vremena. Naravno, nekima se nije dopadala zbog uređivačke koncepcije, ali su je takođe mnogi rado čitali.
-Bez podrške lokalne samouprave, novine ne mogu da se štampaju. Toga treba da budu svesni i oni koji odlučuju kako se troše pare poreskih obveznika – podseća Dinčić i dodaje da građani sigurno ne bi glasali da se ugasi najstarije glasilo na jugu Srbije.
Naša reč je, prema oceni glavnog urednika, zbog ,,politike nagodbi’’ imao čak 31 zaposlenog i posle desetogodišnjeg poslovanja sa gubicima, prošle godine prvi put je poslovala sa ostatkom dohotka i to je, izgleda, bio znak za ukidanje dotacija.
– List od maja ove godine, posle promene opštinske vlasti, do pre neki dan nije dobio nijedan dinar iz opštinske kase, iako postoji godišnji ugovor do 31. decembra 2008. godine. Od tog datuma zarade kasne, problemi sa finansijama se gomilaju i pravo je čudo kako se Naša reč i dalje pojavljuje svakoga petka – kaže glavni urednik ovoga glasila.
Gradsko veće Leskovca je ipak pre dva dana donelo odluku da finansijski podrži redakciju Naše reči sa 300.000 dinara, ali u toj medijskoj kući ističu da je to samo manji deo njihovog opravdanog zahteva. Ipak, ova sredstva su dobrodošla, jer je nekoliko novinara i saradnika naše reči poslednjih dana napustilo redakciju uz otpremninu koju bi trebalo da dobiju narednih nedelja. Odluka o dodeli pomoći, inače, nije u vezi sa člankom ,,Sluge i gospodari’’ u kome se otvoreno kritikuje ponašanje lokalne vlasti koja je zaboravila svoje finansijske obaveze prema Našoj reči.
Treba, inače, podsetiti da su u ovom nedeljniku radili mnogi, kasnije veoma afirmisani novinari, a da je i danas ova redakcija velika škola za mlade predstavnike ,,sedme sile’’ koji bi hteli da makar deo svoje životne i radne biografije ispisuju u ovom kolektivu.
Problem opstanka prisutan je i u Radio Leskovcu, koji je ostao gotovo bez dinara, ali i bez novinara i to posle dva pokušaja promene vlasničke strukture i odlaska grupe novinara. Suočena sa gašenjem programa ove radio stanice, v.d. direktora Olgica Petrović donela je odluku da u studio bude vraćeno nekoliko novinara i da se istovremeno pokrene opsežna akcija, odnosno ostvari ideja da ta radio stanica bude opštinski javnis servis.
U ovom trenutku, među leskovačkim medijima čiji je osnivač bila lokalna samouprava, najpovoljnije je stanje u TV Leskovac, koja je lane privatizovana i od pre dva meseca pokrenula je čak nedeljno glasilo ,,Panorama’’, a saradnici tog nedeljnika su novinari te televizijske stanice.