Lajanje na cigle

Lepa je, braon boje, kesten na leđima,

Sa blagim prelazom, do oker, svetlije,

Na sisavo – landaravom stomaku,

Sa lepom glavom, pitomim i pametnim očima –

Ne izgleda agresivno.

Pratila nas je.

Počela je da nas prati

Čim smo se sreli

Tu negde u pejzažu

Na nekom obronku ili proplanku.

Motala se njemu pa meni oko nogu,

Ukrštala se putanja,

Kao da je neprekidno činila

Saobraćajne prekršaje – nekažnjeno.

Kao da vežba za vozački ispit.

A onda kada smo prolazili kroz jedan kraći tunel:

Zaustavila se,

A mi smo produžili,

I počela na nešto da laje.

Na nešto na putu, na zemlji,

Laje na to kao da je živo:

Prevrne ga, odmakne se, primakne,

U senci je, ne vidim dobro,

Pomislim – mora da je jež!

Ali onda iz bliza vidim nema bodlje,

I nekako je kockasto,

Kad ono: cigla!

Kakvo iznenađenje: nestvarno, bizarno…

Pas-kuja laje na ciglu

Kao da ima problema sa njom.

Neki neraščišćeni računi iz prošlosti, šta li?

Pala joj je baš ta na glavu ili neka druga –

Pa sad ima traumu?!

Idemo dalje, kroz predeo,

Sa standardnim repertoarom:

Priroda, drveće, trava i cigla (sada centralni motiv)

Na tvrđavi, sa tom razuđenom, temeljnom građom,

Od tih elemenata koji su većurasli u okolinu.

Plastične boce ili đubre u nekom drugom obliku –

Tu i tamo

Ali na sve to ne reaguje

Ali na svaku ciglu koja je ispala od nekud

Iz nekog zida

Koju je neko izvadio, odronio, ili se ona sama odmetnula –

Bila ona svoja i slobodna ili kao i druge većviđena

Ili kao u pesmi: „Another brick in the wall“

Kuja Eva – koju sam tako nazvao zbog boje i prezimena Eve Braun

Zauzimala je svoj uobičajeni stav i uspostavljala za mene

misteriozan odnos

Sa svakom novom baj-d-vej ciglom i pretvarala je ni krivu ni dužnu

U živo biće-bar u mojim očima (ne znam kako je ona vidi).

Ja onda uzmem ciglu pa je bacim kao kost ili granu

Da ona trči za njom

I osećam se kao da joj se mešam u vezu.

I ja sada kao nešto hoću da joj pomognem i objasnim:

Da je to cigla i da nema razloga da je napada –

Jer joj ona ništa nije učinila.

A istovremeno onaj roditeljski – ljudski savet –

Da koliko ja poznajem životinje – one se ne druže

Na taj način sa ciglama osim što ih negde usput pomokre –

I tu je kraj odnosa.

Sa druge strane bilo mi je žao cigle.

Kad sam je video tako ugroženu i uznemirenu

Dok je ova prevrtala i zubima bacala i izmeštala je:

Iz njene uobičajene mirne horizontale.

Meni se prevrtalo u stomaku i u glavi

Onako postepeno pa naglo

Kao neka komika koja prelazi u tragiku kroz tvrd apsurd!

Odakle joj jto? Sa ciglom!

Zašto ne i sa nekim ili nečim drugim?

Ipak, nije baš zastranila isključivo sa pomenutom sortom –

Naišli smo na jednu plastičnu felnu od auta – od Opela:

Kao neki redi-mejd frizbi ili sleteli tanjir –

Naša Eva se primila, doduše uz moju animaciju –

I počela time ozbiljno da se bavi narednih minuta

I tako nam proširila vidike otkrivši svoje šire preferencije

Ali još uvek ništa nije razjašnjeno, nedovoljno je proučeno

I zaodenuto je velom tajne.

Ostavili smo je (a i ona nas) tamo da ostane sa tim

Dotle smo došli sa njom i otišli

Uz eho i sliku:

Lajanja na cigle…