Lajović: Važna uloga porodice u prevenciji vršnjačkog nasilja

Ona je za RTS rekla da su deca sa snimka prvi razred srednje škole, a da se incident dogodio 31. septembra, te da nije bilo dovoljno vremena da se uoče faktori rizika koje neko nosi sa sobom iz osnovne škole. Dodala je da deca u školu dolaze sa naučenim obrascima ponašanja iz porodice, kao i da je ključna saradnja škole i roditelja.

Na pitanje da li su osnovne škole u obavezi da prenesu informacije ako postoji neko rizično ponašanje, Lajovićeva kaže da ne postoji takva obaveza.

„Ne postoji ta obaveza, jer škole nemaju tačnu informaciiju gde se deca upišu, deca iz jedne osnovne škole mogu da upišu bilo gde u Srbiji i osnovna škola ne može da prenese te informacije i zato je potrebno neko vreme da ljudi koji rade u školi upoznaju decu“, tvrdi Lajovićeva.
Ukazala je da je škola identifikovala neke faktore rizika i neka ponašanja koja nisu dobra i preduzela u skladu sa tim mere.

„Ovo se desilo relativno iznenada i da kažem uslovno na neki način neočekivano. To su deca od 15 godina, reakcije su veoma impulsivne, ona do tada nisu naučila neke socijalno poželjne vrste ponašanja, nisu stekla one nastavnike kojima mogu da se obrate sa punim poverenjem kao što je to u trećem ili četvrtom razredu“, smatra Lajovićeva.

Naglasila je da je taj faktor nove sredine bio važan, pored ostalih faktora.

„Sve ostalo moramo da sednemo da analiziramo dobro da utvrdimo baš tačno, jer ima nekih kontradiktornosti. Znate kada se tako nešto desi vi imate mnoštvo informacija i treba to staviti na sto, dobro analizirati utvrditi šta je tačno, šta nije, šta je nečiji doživljaj nečega, a šta objektivni događaj“, navela je Lajovićeva.

Lajovićeva je istakla da je škola samo refleksija društva.

„Nažalost, mi ne možemo da kažemo da je naše društvo bezbedno, a škola je samo refleksija društva. Škola nije ostrvo, škola nije udaljena od ostalog. Ja bih volela da neko napravi analizu da pita nas odrasle koliko se osećamo bezbednim i da li možemo da idemo normalno gradom“, rekla je Lajovićeva.

Napominje da je prioritet da se zaštite deca, kao i da škole rade veoma mnogo na tome, ali da je važna uloga porodice.

„Ja moram da naglasim da deca u školu polaze u prvom razredu sa šest ili šest i po godina i da oni već dolaze sa nekim naučenim obrascima ponašanja, da u školi provedu šest ili sedam sati i da se vrate u svoju porodicu u kojoj ima i nasilnog ponašanja. Veoma mnogo dolazi iz porodice i zbog toga mislim da bi saradnja škole i porodice bila jako važna, a tu onda vezujemo još jedan veliki sistem, sistem socijalne zaštite koji je u državi nadležan za porodicu“, objasnila je Lajovićeva.
Na pitanje kako roditelji reaguju kada se njihovoj deci dogode slučajevi nasilja, Lajovićeva kaže da su različite reakcije.

„Roditelji imaju veoma širok dijapazon reakcija, od toga da ne reaguju čak iako je njihovo dete ugroženo, da ne reaguju ni kada njihovo dete vrši nasilje, ali i da reaguju toliko dramatično u odnosu na drugoga, a da ne vide svoje dete“, kaže Lajovićeva.

Smatra da u preventivno sprečavanje nasilja pored roditelja mogu da utiču u predškolskom uzrastu vaspitači, zatim učitelji, ali da mora da se uključe i pedijatri i centri za socijalni rad.
Govoreći o navodima da škole ne reaguju dovoljno brzo, Lajovićeva kaže da ministarstvo intezivno radi na tome i da je Zakonu o osnovama sistema obrazovanja unet čitav niz mera koje učvršćuju te reakcije.

„Prva stvar koja se menja je to što je naglašena odgovornost svakoga i postoji poseban član koji kaže da je odgovornost roditelja. Do sada nije postojalo da je roditelj odgovoran i da mora da učestvuje u svim vaspitnim aktivnostima škole. Dešavalo se da škola sve uradi, da se roditelj ne odazove ili kaže da to mene ne interesuje ili nema vremena. Sada je roditelj obavezan da učestvuje. Obavezan je osigura dolazak detata u školu, obavezan da u kratkom vremenskom roku pravda izostajanje iz škole, jer se ranije tom fenomenu pristupalo komotno i postvalja se pitanje šta rade deca kada nisu u školi“, kaže Lajovićeva.

Pored toga, školi je dat prostor da može da pokrene prekršajni postupak protiv roditelja koji u delu koji je propisao zakon ne vrši svoju roditeljsku ulogu.

„Škole sa svoje strane moraju da organizuju timove za zaštitu, da u kratkom roku po određenoj proceduri inforimišu roditelje. Nije dovoljno da se okrene telefon i da se kaže posle pet poziva roditelj se nije javio, nego po utvrđenoj proceduri da se dobije povratna informacija da je roditelj to primio ili nije primio, pa da se reaguje u skladu sa tim, kao i da se škola obraća centru za socijalni rad“, navela je Lajovićeva.

Dodala je da kada se pokrene disciplinski postupak, a roditelj se ne odazove i posle urednog pozivanja, onda direktor škole odredi pedagoga i psihologa koji će zastupati najbolje interese deteta. Istakla je da psiholog ili pedagog ne menja roditelja i da ne vrši roditeljsku ulogu, nego štiti interese deteta. Smatra da je u sprečavanju vršnjačkog nasilja ključna bolja prevencija.

Lajovićeva je pozvala roditelje, centre za socijalni rad, pedijatre, obrazovni sistem da se svi uključe, a medije da prikazuju više pozitivnih primera.