Šta je lajšmanijaza i koliko je ima u Srbiji? 1Foto: Wikipedia/CDC/ Frank Collins

Iako se javlja u tropskim, subtropskim predelima i u južnoj Evropi, lajšmanijaza nije zaobišla ni Srbiju. U pitanju je parazitarno oboljenje, koje može da se završi i smrću.

Najveći broj obolelih u Evropi registruje se u Španiji, Italiji, Grčkoj Francuskoj, Albaniji, a kako kaže za Danas epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje Beograda dr Slavica Maris u Srbiji je od 2005. do 2020. godine prijavljeno pet slučajeva obolevanja od lajšmanijaze, dok se u Beogradu se ovo oboljenje ne registruje.

– Lajšmanijaza je parazitarno oboljenje uzrokovano protozoama iz roda Leishmania, povezano sa ubodom zaraženih peščanih mušica (Phlebotomine sand flies). Lajšmanijazu kod ljudi izaziva više od 20 vrsta lajšmanija. Poznato je da preko 90 vrsta peščanih mušica prenose parazit Leishmanias – ističe doktorka Maris.

Lašmanijaza može da se javi u tri oblika: visceralna (kala-azar “crna smrt”), kutana (kožna) i mukokutana (kožno-sluzokožna). Procenjuje se da od kožne lajšmanijaze u svetu godišnje oboli 700.000 do 1,2 miliona ljudi. Za visceralnu lajšmanijazu, procenjeni broj novih slučajeva godišnje na globalnom nivou je manji od 100.000.

Šta je lajšmanijaza i koliko je ima u Srbiji? 2
Foto: K1/screenshot

– Visceralna lajšmanijaza je hronično sistemsko oboljenje (kala-azar), koje zahvata više organa. Bolest karakteriše: povišena temperatura, uvećanje jetre i slezine, uvećane limfne žlezde, anemija, smanjeni broj belih krvnih zrnaca i krvnih pločica, progresivno mršavljenje i slabljenje. Ako se ne leči bolest može biti smrtonosna u preko 95 odsto slučajeva – navodi naša sagovornica i dodaje da oštećenja kože mogu da se jave posle izlečenja ovog oboljenja.

Rezervoari za visceralnu lajšmanijazu su ljudi, vuk, šakal, lisica, domaći psi, a oboljenje se prenosi ubodom inficiranih peščanih mušica.

Kako ističe dr Maris, inkubacija (od unošenja uzročnika do pojave prvih simptoma) traje prosečno dva do šest meseci, a kreće se u rasponu od 10 dana do nekoliko godina. Uobičajeno se ne prenosi sa čoveka na čoveka.

– Čovek je zarazan za peščanu mušicu sve vreme dok je parazit prisutan u njegovom krvotoku ili u koži, kao i u krvotoku ili u koži domaćina sisara – dodaje ona.

Lajšmanijaza – čvorić na koži i sluzokoži

Kod oboljenja kože i sluzokože, bolest počinje čvoriće (papulom) koji se širi i, kako ističe doktorka, pretvara u bezbolni čir, odnosno ranu koja ima uzdignute ivice i centralni krater, ali ponekad oštećenja kože i ne stvaraju čireve.

– Nekada se lezije spontano povlače u roku od nekoliko nedelja ili meseci, a mogu trajati godinu dana i duže, ostavljajući ružne ožiljke. Kod nekih obolelih određeni sojevi parazita mogu uzrokovati oštećenja sluzokoža čak i godinama nakon izlečenja na mestu prvog zalečenog čira izazivajući velika oštećenja tkiva – navodi ona

Prema njenim rečima, čirevi i čvovići na koži mogu ponovo da se jave bilo na istom mestu ili u blizini prvog zalečenog čira.

Rezervoari kožne i kožno-sluzokožne lajšmanijaze su ljudi, divlji glodari, lenjivci, torbari, vukovi, lisice, šakali, često domaći psi, a bolest se prenosi ubodom zaraženih ženki peščane mušice.

– Iako vrlo retko, bolest se može preneti sa čoveka na čoveka, transfuzijom krvi i seksualnim kontaktom. A inkubacija traje najmanje nedelju dana do nekoliko meseci. Oboleli je zarazan za peščane mušice sve dok su paraziti prisutni u oštećenim delovima kože/sluzokože, obično od nekoliko meseci do dve godine – navodi epidemiološkinja Gradskog zavoda za javno zdravlje.

Kako se leči

Epidemiološkinja Slavica Maris navodi da se za lečenje viscelarne lajšmanijaze u terapiji primenjuju lekovi sa natrijum stiboglukomatom i meglumin antimonatom, dok se za lečenje kožne i mukozne lajšmanijaze uglavnom koriste preparati petovalentnog antimona, natrijum stiboglukomat ili meglumin antimonat. Amfotericin B može biti neophodan kod mukoznog oblika bolesti (kad su zahvaćene sluzokože) ukoliko ne reaguje na antimonske preparate.

Peščane mušice, meningitis

Peščane mušice, koje su bile karakteristične za tropska područja, počele su da se pojavljuju i u Srbiji i da prenose lajšmaniju i virus koji izaziva meningitis, rekla je FoNetu viša naučna saradnica Instituta za medicinska istraživanja u Beogradu Suzana Blesić, ali je naglasila da njihova zastupljenost još nije velika.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari