Da bi građani Evropske unije mogli da bez prethodno pribavljenog odobrenja koriste najveći deo zdravstvenih usluga u kojoj se god od 27 država zatekli, potrebno je da dugo očekivani predlog, objavljen u sredu, postane zakon. Odlagan mesecima zbog straha nekih država da će uzrokovati masovni „zdravstveni turizam“, plan bi mogao da donese pogodnosti pacijentima u čijim su zemljama liste čekanja u zdravstvenim ustanovama suviše velike.
Da bi građani Evropske unije mogli da bez prethodno pribavljenog odobrenja koriste najveći deo zdravstvenih usluga u kojoj se god od 27 država zatekli, potrebno je da dugo očekivani predlog, objavljen u sredu, postane zakon. Odlagan mesecima zbog straha nekih država da će uzrokovati masovni „zdravstveni turizam“, plan bi mogao da donese pogodnosti pacijentima u čijim su zemljama liste čekanja u zdravstvenim ustanovama suviše velike.
Međutim, plan će biti primenjivan samo na lečenje u ustanovama koje su javno finansirane, a refundacija troškova biće moguća do iznosa koji je za istu zdravstvenu uslugu predviđen u matičnoj državi pacijenta. Nacrt, takođe, državama omogućava da uvedu sistem prema kojem će njihovi državljani zahtevati prethodno odobrenje pre no što zatraže bolničko lečenje i neke tretmane koji ne zahtevaju hospitalizaciju, kao što su operacije katarakte.
Mere koje će biti primenjivane na teritoriji čitave Evropske unije trebalo bi da stupe na snagu 2010, pošto ih odobre vlade država članica i Evropski parlament. Objavljene su u sredu kao deo socijalnog paketa koji obuhvata i predlog nove direktive o borbi protiv diskriminacije zasnovane na uverenju, životnom dobu, seksualnom opredeljenju ili invaliditetu.
Zdravstveni paket razjasniće propise vladama država koje su već bile primorane da, na osnovu presuda Evropskog suda pravde, pacijentima refundiraju troškove lečenja u inostranstvu. Nacrtom zakona predviđeno je da pacijenti unapred plaćaju lečenje, ali će im troškovi biti refundirani. Pacijenti bilo koje države članice imaće ista prava kao državljani zemlje u kojoj se leče.
– Cilj ovog predloga je da pacijentima razjasni na koji način mogu ostvariti pravo na lečenje preko granice, i da u isto vreme državama članicama i zdravstvenim ustanovama obezbedi pravnu sigurnost – rekla je Andrula Vasilu, komesar EU za zdravstvo. Prošle godine je, prema podacima Evrobarometra, zdravstvenu uslugu u drugoj državi članici zatražilo četiri odsto građana EU.
Pacijenti u pograničnim oblastima, pokazuju podaci, najčešće koriste prednosti lečenja u susednim državama. Svaki peti građanin Luksemburga, primera radi, zatražio je 2007. zdravstvenu uslugu u inostranstvu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
