Kada ste u Ostrovu, stičete utisak da ste se zatekli u TV seriji „Salaš u Malom ritu“, i to na samo petnaestak kilometara od Požarevca. Ovo selo, na velikoj dunavskoj adi, do Prvog svetskog rata pripadalo je Austrougarskoj.
Tu gde je danas kostolački Dunavac, nekada je bio plovni put Dunava. Nemci su zbog izgradnje termoelektrane u Kostolcu tokom Drugog svetskog rata ovaj rukavac pregradili nasipom i tako je Ostrovo spojeno sa kopnom. A, Lale su postale Stižani.
„Kad odemo u Stig, zovu nas Banaćanima, u Banatu nas zovu Stižanima, ispada da smo, nekako, neopredeljeni“, kaže Nenad Tizmanov.
Noge im jesu u Stigu, ali im je srce u Banatu. A, i duša, jer im crkva pripada Banatskoj eparhiji.
„Ljudi ovde u šali kažu da se mole Bogu u Vršcu, a Požarevac im naplaćuje porez“, kaže predsednik Mesne zajednice Ostrovo, Mita Gavrilov.
Nenad Tizmanov kaže da su se nekada momci iz Stiga ženili devojkama iz Banata.
„Poslednjih decenija, međutim, sve više se žene stižankama. Mada, sve je manje onih koji se uopšte žene“, dodaje on.
Sve je u Ostrovu kao u Banatu. Od tipično prečanskih imena Mita i Đura i prezimena koja se ne završavaju na ić, preko širokih šorova, do ajnfora i ukrašenih ambara.
„Mita i Đura su najčešća imena. Desilo se jednom da smo nas devetorica iz fudbalskog kluba, na prijavnici jednog hotela u kome smo bili, prijavili ime oca -Đura. Onda je došao i trener koji se zove Đura, kome je ime oca bilo Mita“, kaže Mita Gavrilov. Tu je i nezaobilazni „kibic-fenster“, prozor koga od ostalih klasičnih prozora razlikuje to što je isturen prema ulici i ima stakla sa strane, da bi snaša koja sedi u prozoru mogla bolje videti ko se kreće šorom.
Današnje snaše i „Sose“ više vole da zavire na Fejsbuk, a sastanke sa bećarima zakazuju sms-om, ali u osnovi mentalitet žitelja Ostrova ostao je prečanski.“Vidite ove široke ulice. Oduvek se znalo da svaka žena čisti ispred svoje kapije i kuće, takav je red. I, uopšte, živi se jednim laganim, smirenijim načinom života“, kaže Dragan Rogožarski.
I upravo taj način života Ostrovci pokušavaju da sačuvaju kroz manifestaciju „Ostrovački bećarac“, koji već pet godina organizuju u svom selu. U stvari bećarac nije „ostrovaČki“, već – „ostrovaĆki“. Duhovite Lale tako su se našalile na svoj račun, jer u Ostrovu ni staro ni mlado ne može pravilno da izgovori slovo Č. Lale su se tako primile u Stigu, ali im koreni i dalje dosežu preko Dunava. I, te korene, kažu Ostrovci, negovaće i zalivati dokle god u selu postoji makar i jedan meštanim koji meša Č i Ć.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
