Foto: Radmila Vankoska„Ulazila sam u prodavnicu antikvarnih knjiga, tokom kišnog zagrebačkog popodneva, kada je ovo stiglo“, opisala je Lana Bastašić na svom Instagram profilu kako je izgledao trenutak u kome je saznala da je jedan od ovogodišnjih laureata Evropske nagrade za književnost.
A zašto je taj Instagram važan? Zato što je usled epidemije ova književnica ostala „zarobljena“ u Zagrebu, pa je preko ove društvene mreže, kao i većina u samoizolaciji, komunicirala sa svetom.
S tim što Lana nije to vreme koristila da promoviše sebe, već neke od najzanimljivijih autora i autorki iz regiona (Lejlu Kalamujić, Milicu Vučković, Rumenu Bužarovsku…).
To samo govori o načinu na koji ova 34-godišnja književnica koristi svoj uticaj, koji je stekla već prvim romanom „Uhvati zeca“.
Knjiga je kod nas bila u najužem izboru za NIN-ovu nagradu 2018, i mnogo je onih koji misle da joj nepravedno nije pripala, te da će sigurno biti na onim listama off-NIN dela, koje sastavlja istorija književnosti, a ne žiri.
U svom romanu, Bastašić za okvir svoje priče, koja u nekim svojim motivima podseća na „Napuljsku teatralogiju“ Elene Ferante, uzima „Alisu u zemlji čuda“ Luisa Kerola, kao što to i Džojs čini od „Odiseje“.
Njene junakinje Sara i Le(j)la kreću se od Mostara do Beča, ali i od sadašnjosti do prošlosti i natrag, tragajući za identitetom.
„Nije mi bila želja da pišem o ‘ženskom prijateljstvu’, ali ja jesam žena, i ženski likovi su mi bliski, preko njih sam mogla uverljivije da prenesem ono o čemu sam zaista želela da pišem, a to je potraga za identitetom u zemlji u kojoj je cela ideja identiteta dovedena u pitanje“, ističe autorka dodajući da njena knjiga govori o odrastanju devojčice u „zemlji čuda“ u kojoj je sve iskrivljeno i naopako, gde se pravila ne razumeju, ali se moraju prihvatiti.
Lana je rođena u Zagrebu, ali je odrastala u Banjaluci, gde je završila Filološki fakultet.
Živela je nekoliko godina u Barseloni, gde je pokrenula literarni časopis i školu književnosti i kreativnog pisanja.
Dobitnica je BeFem nagrade za feministički obračun i genijalnu prijateljicu domaće književnosti, zbog teksta „Danas kada postajem vještica“, objavljenom u Danasu (6.11. 2019), kojim je, kako neko pametno reče, uspostavila kompleksnu vezu između generacije veštica devedesetih i današnjih mogućih odgovora na optužbu za veštičarenje.
Na njeno pisanje su, kako kaže, uticali Džojs, Vulf, Nabokov i Mihael Ende. Radi na drugom romanu koji će, prema njenim rečima, govoriti o jeziku i biti „roman paralize“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
