Foto: Miljko Stojanović / DanasPredrag Ćirić iz Štubika kod Negotina kaže da od kad zna za sebe, njegovo domaćinstvo je bilo dom za laste. Ističe da ih je bilo stalno ali ove godine kaže da ih ima najviše.
Prema rečima našeg sagovornika iz Štubika kod Negotina, njegova štala bukvalno je pretvorena u kuću za laste. Kaže da mu ne smetaju i da voli ptice.
“Od kada smo šupu napravili još daleke 1990. godine, a još sam dete bio, pamtim da su kod nas uvek dolazile laste. Jednostvno rastao sam sa njima”, objašnjava Predrag Ćirić.
Kaže da kako su godine prolazile, laste su sve više i više dolazile, tako da se svake godine pojavilo po neko novo gnezdo.
“Evo ove godine napravili su par novih gnezda. Neka i poruše, ako ih vrapci ili neke druge ptice tokom zime oštete. To je već njihov posao – ne mešam se”, uz osmeh nam govori Predrag.
On kaže, da laste ne prave gnezda samo ispod štale/šupe, več da se nalaze u svim objektima u njihovom dvorištu.
“Na svakom objektu ima po dva ili tri gnezda. Najviše ih naravno ima u štali. Izbrojali smo da se kod nas u dvorištu nalazi 69 gnezda. Mislim da ih najviše kod nas ima. Možda negde ima i više ali to ne znam niti sam čuo”, kaže naš sagovornik.
Ćirić ističe da laste dolaze kod njih čim se nakon zime pojavi prvo sunce, i vazduh postane topliji.
“Sa prvim suncem u proleće evo i njih. Dolaze krajem marta ili početkom aprila. Ostaju kod nas do sredine septembra, kada se spremaju za povratak ili odlazak u toplije krajeve. To je njihov životni proces”, objašnjava on.
Sagovornik Danasa kaže, da kada laste napuste njihovo dvorište, nastaje tišina, pošto su svi tokom leta navikli na njihovo cvrkutanje.
“Nastaje muk. To su divne ptice. Hrane se same i ne uništavaju ništa. Obožavam ih. Većina lasta su gradske, dok svega nekoliko su seoske laste. Tako kažu oni koji znaju. Vidim da se neke razlikuju po boji i dužini repa”, kaže Predrag Ćirić za Danas i dodaje:
“Mi radimo svoj posao, one svoji. Tako da niko nikome ne smeta, ali smo navikli da leti živimo zajedno”, opet uz osmeh kaže Ćirić.
Prema njegovim rečima, prošle godine su iz jednog gnezda ispale male laste, ali ih je on pokupio, čuvao, a nakon nekoliko nedelja one su porasle i otišle.
Naš sagovornik kaže, da oni obrađuju oko osam hektara zemlje, a da je imaju pšenicu, ovas i kukuruz.
“Imamo i ovce, svinje i krave. Takođe čuvamo kokoške, ali moram da kažem da imamo i laste”, ističe on.
Predrag radi u Negotinu, ali nakon posla vraća se u selo Štubik gde sa suprugom i roditeljima radi poljoprivredu i kako kaže zadovoljan je da živi na selu u kome živi i radi oko 800 stanovnika.
Slaviša Božinović, ispred Udruženja Društvo za zaštitu ptica Srbije, kaže da je u toku takmičenje gde se prijavljuju domaćinstva sa najvećim brojem lasta.
“Predragovo domaćinstvo se prijavilo, i mi smo izbrojali čak 69 gnezda. Jedna stvar je loša, a to je da su većina lasta – gradske, a za takmičenje se broje samo seoske. Bez obzira što on ne može da se takmiči, zaista je dobro i lepo da ih ima toliko”, poručuje Božinović.
Šta su laste?
Laste ili lastavice (lat. Hirundinidae) su porodica ptica koja pripada redu vrapčarki (lat. Passeriformes). Deo su podreda pravih ptica pevačica (lat. Passeri). Ova porodica se sastoji od dve potporodice: Pseudochelidoninae i Hirundininae.
Lastavice su kosmopolitska grupa ptica i nastanjuju sve kontinente osim Antarktika. Smatra se da potiču iz Afrike, jer tamo živi najviše vrsta. Takođe se pojavljuju na mnogim ostrvima. Karakteristika ovih ptica je njihova prilagođenost lovu za hranom u letu: insekte hvataju u vazduhu. Telo im je vitko, a krila uska. Kljun je kratak, a grkljan mogu široko otvoriti. Porodica obuhvata oko 90 vrsta.
Lastavice su selice. Oblik repa im je vrlo specifičan i po njemu su dobili ime razni predmeti, pa i leptir lastin rep.
Više vesti iz ovog grada čitajte na posebnom linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
