Laura Kodruta Koveši: Heroina pravde

„Nadam se da će ovo glasanje motivisati rumunske sudije da nastave borbu protiv korupcije, da brane nezavisnost pravosuđa i da pruže otpor potencijalnim pritiscima i uznemiravanju“, naglasila je Koveši. Savet EU će u narednim sedmicama održati formalno glasanje na kojem se očekuje da će biti potvrđeno njeno imenovanje.

U evropskim krugovima prati je reputacija žestokog borca protiv korupcije zbog čega je kao šefica rumunskog Nacionalnog antikorupcijskog direktorata (DNA) bila hvaljena u Briselu i evropskim prestonicama. Ali, ne i u svojoj zemlji gde su se vladajuće socijaldemokrate (PSD) izborile za njenu smenu jula 2018. sa mesta šefice DNA. Za pet godina koliko je vodila DNA broj optuženih iz redova visokorangiranih rumunskih zvaničnika znatno je povećan. Oni kojima se nije svideo njen rad tvrdili su da je „sve to politički motivisani lov na veštice“.

Od januara je bilo brojnih pokušaja u Rumuniji da se blokira njeno imenovanje za novu funkciju u EU. Ministar pravde Tudorel Toader najavljivao je da će blokirati njeno imenovanje tako što će slati obrazloženja za njeno otpuštanje iz DNA ministrima ostalih 27 članica EU koji sede u Savetu za pravdu i unutrašnje poslove.

Rumunska premijerka Vjorika Dančila pre dva dana je kazala da je rumunskom ambasadoru naloženo da glasa protiv imenovanja Laure Koveši, navodeći kao razlog istrage koje se protiv Koveši vode u njenoj domovini zbog navodne zloupotrebe ovlašćenja tokom pet godina na čelu DNA. Ipak, rumunski predsednik Klaus Johanis, koji stalno kritikuje socijaldemokrate zbog podrivanja vladavine prava, rekao je da je glasanje značajna pobeda za Rumuniju. Navodno je i sam Johanis, pisali su tada rumunski mediji, pokleknuo pod pritiskom Toadera i nevoljno potpisao njen otkaz prošle godine.

Dok je njen rad u DNA hvaljen u EU i SAD, izazivao je ljutnje u vladi PSD-a, koja ju je optužila da se u dosluhu sa obaveštajnim službama – koje su u nadležnosti predsednika – obračunava sa socijaldemokratskim političarima. Koveši ima punu podršku porodica ubijenih novinara Jana Kucijaka iz Slovačke i Dafne Karuane Galicije iz Malte. Oni su još proletos napisali otvoreno pismo Evropskom savetu u kojem su istakli da je Koveši „najhrabrija kandidatkinja, neko ko se pokazao da želi da donese promene onda kada nije delovala nijedna druga institucija“.

Tokom redovnih procesa saslušanja pred imenovanje za funkciju njena izjava da „tužiocima treba jak moralni kompas“, propraćena je burnim aplauzom. Ova rumunska heroina pravosuđa u zatvor je do sada poslala više od 600 potkupljenih političara, a samo u toku jedne godine više od 1.000 koruptivnih zvaničnika je završilo na sudu, među kojima ima ministara, senatora, gradonačelnika i njihovih zamenika, direktora državnih kompanija i vodećih menadžera. Pre nego što je došla u DNA, bila je generalna tužiteljka Rumunije i radila je u Višem kasacionom sudu.

Nakon imenovanja 2006, Koveši je postala prva žena i najmlađi tužilac u istoriji Rumunije. Britanski Gardijan opisuje 46-godišnju Koveši kao „neumoljivu tužiteljsku koja skida skalpe, maksimalno istrajnu u borbi ne mareći ni za šta i ni za koga“. Oni koji je ne vole neretko ističu da je „neukrotiva staljinistička progoniteljka“.

Iako se 2007. razvela od Mađara Eduarda Kovešija, zadržala je njegovo prezime. Koveši je nekada aktivno igrala košarku u klubovima u Mediasu i Sibiu. Kako je istakla jednom prilikom, „postojale su situacije kada je protivnički tim pobeđivao za pola poena, a zatim sam postizala koš u poslednjih pet sekundi i pobeđivali smo“.