Laurentiu Plosceanu: Uključivanje organizacija civilnog društva ključna za pristup Srbije EU

Imali ste sastanak sa ambasadorom EU u Srbiji posvećen tretmanu nevladinog sektora u našoj zemlji i pogledima Evropskog socijalno-ekonomskog saveta na proces pregovaranja Srbije o pristupanju EU, kao i neophodnim reformama da bi se taj već predugi proces što skorije završio. Koji su zaključci održanog sastanka?

– Cilj mog sastanka sa ambasadorom je bio da nađemo nove načine da direktno povežemo institucije Evropske unije sa nevladinim sektorom u Srbiji. Predsednik Evropskog socijalno-ekonomskog saveta u čije sam ime posetio Srbiju želi da Savet aktivnije pomogne dovršavanje procesa pristupanja Srbije EU do 2030. godine, što je utvrđeno novim planom za Zapadni Balkan vodećih evropskih institucija.
Evropa nije zaokružena bez pristupanja zemalja Zapadnog Balkana Evropskoj uniji, a među njima Srbiju vidimo kao najvažniju zemlju.

Ambasador je rekao da reforme u Srbiji ne napreduju tempom koji se očekivao, ali da on lično očekuje da se uskoro usvoji veoma važna regulativa u oblasti sprečavanja korupcije i medijskih sloboda. U Briselu sada postoji novi pristup i čine se napori za dublje razumevanje situacije u Srbiji i u tom svetlu biće uloženi znatni napori da se Srbiji pomogne u oblastima ključnim za pristupanje EU.

Savet će doneti odluku da dodatno uključi predstavnike organizacija civilnog društva na svoje skupove i sednice i omogući da se njihov glas značajnije čuje. Takođe, za oktobar se, zajednički sa Evropskom komisijom, priprema Forum zemalja Zapadnog Balkana u Solunu u koji će organizacije civilnog društva iz Srbije i drugih zemalja regiona biti uključene daleko aktivnije nego ranije. Na ovom skupu će učestvovati i predstavnici Vlade Srbije i pokušaćemo da ishod tog sastanka budu konkretni koraci koji moraju da se preduzmu kako bi Srbija usvojila ne samo regulativu EU, nego i tu regulativu počela da nedvosmisleno primenjuje u praksi.

Iz perspektiva Evropskog socijalno-ekonomskog saveta šta Srbija mora da unapredi da bi završila proces pregovaranja i najzad se pridružila Evropskoj uniji?

– To su prvenstveno poštovanje građanskih prava i sloboda, medijske slobode i sistematsko rešavanje problema korupcije.

Imajući u vidu aktivnu politiku zaštite životne sredine i energetske transformacije oslonjene na tzv. zelenu ekonomiju koja se nalazi u fokusu Evropske komisije, šta Srbija treba da usvoji i počne da primenjuje da bi postala kandidat za punopravno članstvo u EU?

– Neophodno je da se u paketu svih ostalih EU standarda striktno poštuju i standardi koji se odnose na odgovorno ekonomsko i socijalno upravljanje. To znači da zemlja, vazduh i voda moraju biti pod stalnim monitoringom kvaliteta i zaštićeni od svih negativnih uticaja.

Koji je zvaničan stav Evropskog socijalno-ekonomskog saveta u pogledu investicija koje koriste zastarele i prljave tehnologije u Srbiji i ostalim zemljama Zapadnog Balkana da bi proizvode dobijene na taj način izvozile na tržište EU? Ove tehnologije ostavljaju značajne količine teških metala i drugih otrovnih supstanci u životnoj sredini i vazduhom i rekama prenose zagađenje iz Srbije u susedne zemlje članice EU. Hoće li EU insistirati da kineske i druge kompanije koje izbegavaju da u Srbiji investiraju u postizanje evropskih ekoloških standarda u proizvodnim procesima ispune ove standarde kao uslov za budući izvoz u zemlje EU?

– Evropska komisija je usvojila ESG standarde i oni će postati obaveza za sve kompanije koje žele da plasiraju svoje proizvode i usluge na jedinstveno tržište EU od 1. januara 2026. godine, kada će njima biti obuhvaćena i mala i srednja preduzeća. Paket tih standarda garantuje odgovornu proizvodnju i ponašanje prema životnoj sredini. Investitori koji te standarde ne ispune neće moći da izvoze svoju robu u zemlje članice EU i to bi trebalo pozitivno da utiče na kineske i sve druge investitore u Srbiji, ako žele da nesmetano trguju sa EU. Moj dodatni savet vlastima i građanima u Srbiji je da Kinezima prostim jezikom objasne koliko su zemljište, voda i vazduh važni da sačuvate svoju zemlju i zdravlje njenih stanovnika. Kinezi imaju sasvim drugačiji način razmišljanja od evropskog i vlada u Srbiji ima odgovornost da u pregovorima sa njima objasni bitnost očuvanja životne sredine i bazičnih resursa.