Lav je car, ali je svinja carica

– Kod nas tu muziku retko ko sluša, pa ne znamo ni kako bi svinje na nju reagovale- obrazlaže Zoran Lazić-Laza, iz Dubravice, mesar sa dugogodišnjim iskustvom.

Njegov komšija, Zoran Nikolić, u čijem se dvorištu uveliko tranžira „Gica“ od preko sto kilograma smatra da je „folk varijanta“ najprimerenija:

– Pustili smo pesmu Miroslava Ilića – „Rastanka se našeg sećam“ !

Ovih dana nema sokaka u Dubravici iz koga ne dopire miris čvaraka i ne dime se kazani. Pre ovog važnog i zahtevnog posla sledi obavezni ritual- rakijica, vruća ili hladna, sir i po malo turšije, tek da se zamezi dok ne stignu iznutrice i ostali produkti svinjokolja.

Lokalni eksperti, mesari, u ovo doba godine prebacuju normu. Tranžiranje svinje do sto kilograma košta hiljadu petstotina dinara. Kobasice, švargle i ostale đakonije plaćaju se dodatno. Ali, to je već majstorija.

– Kad se gleda, sve to izgleda lako, ali nije. Ipak je ovo težak posao, radi se napolju na hladnoći, zimi. – objašnjava mesar Zoran Lazić – Laza – Ali, da nije mene i mog zanata, mnogi bi „pocrkali“ od gladi.

Kažu neki: Dok ne probam lava, za mene je svinja car životinja. Istini za volju, teško je naći korisniju životinju od svinje. To zna svaki srpski seljak. Srbi su svojevremeno od svinje znali da iskoriste gotovo sve: od papaka do ušiju, od opanaka do masti. Ta tradicija, uz određene modifikacije, nastavljena je do dana današnjeg.

– Boga mi, jeste. Mogu da se prave čvarci, kobasice, švargle, krvavice, krmenadle, šnicle. Retko se šta od svinje baca – priča, kroz dim, Goran Višković, dok meša čvarke u kazanu.

Svinjokolj počinje sa prvim hladnim danima i traje uglavnom do polovine decembra. Ali, to još ne znači da su „Gice“ koje su pretekle, bezbedne. Jer, ide Božić.