Lavrov: Južna Osetija ne želi da postane deo Rusije

„Da, izvesno je da ćemo postati deo Rusije, ne želimo nezavisnu Osetiju jer su naši preci napravili svoj izbor“, izjavio je prvobitno Kokojti. Kasnije je, s dozom rezerve, dodao: “ Želimo da prepustimo našu nezavisnost koju smo osvojili po cenu kolosalnih žrtava. Južna Osetija će postati deo Rusije“.

Ruska aneksija Južne Osetije, veruju analitičari, dodatno bi razbesnela Gruzijce, koji se još bore da se vrate u normalu nakon rata s Rusijom i rešeni su da povrate kontrolu nad dve otcepljene provincije. Takođe, smatra se da bi takav potez lidera Južne Osetije potkopao ruske argumente za prošlomesečni rat, ostavljajući utisak da Rusija pokušava da apsorbuje tu pokrajinu.

Rusija je priznala nezavisnost Južne Osetije i drugog gruzijskog separatističkog regiona Abhazije prošlog meseca nakon rusko-gruzijskog rata. Obe provincije inače su de fakto nezavisne već više od decenije nakon što su se istrgle iz kontrole Gruzije početkom 1990.tih. Mnogi su očekivalu da će Rusija konačno zatražiti pripajanje Južne Osetije i ujedinjenje njenih stanovnika s svojom etničkom braćom u Severnoj Osetiji, priznao je Kokojti juče. „Da, mnogi u Južnoj Osetiji govore o ponovnom ujedinjenju sa Severnom Osetijom koja je pod kontrolom Rusije, i niko ne može zabraniti takvu ideju“.

Lider Abhazije Sergej Bagapš, izjavio je na sastanku političkih stručnjaka u Sočiju na obali Crnog mora, da njegov region i dalje insistira na nezavisnosti, prenosi agencija RIA Novosti. Inače, sastanku u Sočiju prisustvuje i ruski premijer Vladimir Putin. U međuvremenu, Ramzan Kadirov proruski lider Čečenije, regiona koji je vodio dva rata za nezavisnost od Rusije, rekao je da Kremlj nije imao alternativu i da je morao da izvrši invaziju na Gruziju. „Ruske akcije bile su jedini način da se kolko tolko sačuvaju ove republike“, rekao je Kadirov.