Foto: Stefana SavićLiberalno-demokratska partija uručila je juče nagradu „Ledolomac godine“ disidentu, reditelju i publicisti Lazaru Stojanoviću. Kako se navodi u obrazloženju, on je nagrađen za „doprinos demokratizaciji Srbije i jačanju principa moderne i evropske Srbije“.
Lazar Stojanović je široj javnosti najpoznatiji kao autor igranog filma Plastični Isus, snimljenog 1971, zbog kojeg je robijao tri godine. Kako je objasnio, problem se odnosio na satiru na račun Josipa Broza Tita. „Dramska napetost Plastičnog Isusa zapravo počiva na kontrastu dva glavna lika: čoveka na vrhu, Josipa Broza Tita, i čoveka na dnu, koga igra Tom Gotovac. Pored toga, problem je očito bio i u tome što se Tito pojavljuje u gotovo svakoj sceni filma: jednom je, recimo, u kadru ulica sa njegovim imenom, drugi put je to veliki bareljev sa Titovim profilom u sali Opštine Novi Beograd“, ispričao je reditelj jednom prilikom za Peščanik. „Plastični Isus“, u kojem se pojavljuje i pokojna kćerka disidenta Milovana Đilasa, Vukica, premijerno je prikazan tek 1990, a naredne godine dobio je nagradu međunarodnog žirija kritike na festivalu u Montrealu. Muzej moderne umetnosti u Njujorku je aprila 2016. sedam dana prikazivao „Plastičnog Isusa“.
Stojanović se prethodnih nekoliko decenija bavio pozorištem, kritikom, podučavanjem, uređivanjem publikacija, dokumentarnim filmovima i živeo je jedno vreme u Sjedinjenim Američkim Državama. Između ostalog, autor je filmova o haškim optuženicima Ratku Mladiću i Radovanu Karadžiću, kao i o ubistvima srebreničkih Bošnjaka pred kamerom. NJegov profesor na Fakultetu dramskih umetnosti bio je reditelj Aleksandar Saša Petrović, kome je bio asistent na Skupljačima perja, a zajednički su radili i knjigu snimanja za film Biće skoro propast sveta. Ipak, Petrović mu je okrenuo leđa kada je počela afera sa „Plastičnim Isusom“ i počeo javno da ga napada, govoreći da je reč o „političkoj diverziji“. Kako je ispričao za nedeljnik Vreme, čiji je jedan od osnivača, od svih svojih poslova najviše je voleo trgovanje bortom (sitnim dijamantima) i raznim poludragim kamenjem u Indiji i Indokini. Bio je i referent za medije u posmatračkoj misiji OEBS-a na Kosovu, dok je u misiji UNMIK vodio službu za jezike. Nikada nije krio da pripada grupi intelektualaca koji smatraju da „Srbija nema pravo na Kosovo“.
Rođen je 1. aprila 1944. u Beogradu, gde se i školovao.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
