LAZIĆ: Ne dozvoliti revidiranje proevropske orijentacije – FATIĆ: Pitanje Haga nije dominantan test spoljne politike

Da li je nova Vlada Srbije, imajući u vidu dosadašnje postupke i stavove dva, u mnogo čemu suprotstavljena politička tabora od kojih je sastavljena, u stanju da vodi konzistentnu spoljnu politiku, posebno kada je reč o ispunjavanju ključnih uslova za nastavak pregovora o priključenju zajednici evropskih zemalja?
Sumnju podstiče izjava premijera Vojislava Koštunice koji je u noći izbora nove Vlade, komentarišući sa skupštinske govornice pokušaj hapšenja haškog begunca Ratka Mladića, rekao da Vladi ne odgovara da se akcija dešava dok se ona bira i da bi to odgovaralo „nekome ko hoće da vrši opstrukciju da se vlada ne formira“. On je dodao i da zna kome to odgovara, ali nije izrekao nijedno ime. Ne bi trebalo izgubiti iz vida ni izjave pojedinih evropskih predstavnika koji su oko „kamena spoticanja“ u pregovorima o formiranju nove Vlade, vezanim za to ko će voditi MUP i BIA, zauzeli stav da bi taj sektor trebalo prepustiti Demokratskoj stranci jer demokrate pokazuju veću spremnost za obnavljanje saradnje sa sudom u Hagu. Zbog tih i nekih drugih razlika već se u javnosti licitira oko toga da li i koliko dugo će dve najjače partije, DS i Demokratska stranka Srbije, koje participiraju u vlasti biti u stanju da se pridržavaju zajedničke platforme na osnovu koje su postigli dogovor o formiranju Vlade.

Pitanje Mladića ne treba politizirati

– Pitanje o Mladiću je činjenično pitanje. Ili ga ima, ili ga nema. Ako se ono ne tretira kao pitanje činjenica, nego kao pitanje epskog razigravanja po medijima, time se javnost stalno iscrpljuje i to me podseća na igru „skrivalice“ s onim čuvenim „toplo“, „toplije“, „vruće“, „hladno“. Ako je transfer svih optuženih naša međunarodna obaveza, onda tu obavezu ne treba politizirati, nego reći, ako jeste obaveza, Mladić je tu i tu, ako to neko zna i treba ga naći. Sve drugo je prazno licitiranje toplo – toplije koje je već dosadilo i Bogu i ljudima – kaže za Danas Aleksandar Fatić, naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku.

Dušan Lazić, iz Foruma za međunarodne odnose Evropskog pokreta u Srbiji, kaže za Danas da se nikako ne sme ponoviti situacija u kojoj je Tomislav Nikolić, lider Srpske radikalne stranke, izabran za predsednika parlamenta jer je to, između ostalog, i dokaz da su neke političke struje u novoformiranoj Vladi u stanju da dopuste da se revidira proevropska politika, odnosno politika uključivanja u evropske integracije i transatlantske organizacije.
– Praksa će pokazati da li će nova Vlada, s obzirom na njen heterogeni sastav, biti u mogućnosti da vodi konzistentnu spoljnu politiku. Bez obzira na zajednički usaglašenu platformu partije koje su u sastavu nove Vlade imaju mnogo različitih stavova o bitnim pitanjima spoljne politike i međunarodnih odnosa. Predstojeći period bi trebalo da pokaže da li su te partije u mogućnosti da prevaziđu različite stavove i vode spoljnu politiku koja će biti u interesu zemlje. Ukoliko se to ne dogodi to bi svakako moglo da dovede do blokade u nastupu naše zemlje prema svetu i do situacije koja je bila naročito prisutna u prethodnom periodu, a to je da se na međunarodnom planu često čuju kontradiktorne poruke što, razume se, vodi eroziji međunarodnog položaja zemlje – ocenjuje Lazić.
Kada je reč o usaglašenosti stavova oko statusa Kosova naš sagovornik kaže da će to zavisiti od razvoja događaja i da će praksa pokazati razlike u sastavu nove Vlade. „Ne bi valjalo, naravno, da te razlike stignu u formi dve različite poruke svetu“, zaključuje Lazić i dodaje da je neophodno održati stanje u kojem neće doći do revizije srpske spoljne politike usvojene još 2000. godine, posle demokratskih promena u zemlji.
Aleksandar Fatić, naučni savetnik Instituta za međunarodnu politiku, međutim, smatra da pitanje saradnje s Haškim tribunalom nije dominantan test doslednosti spoljne politike.
– Pitanje se može posmatrati šire, kroz metodologiju ostvarivanja međunarodnih odnosa Srbije, a pre svega kroz prizmu toga da li će sve spoljnopolitičke akcije biti usaglašene u Vladi kako bi se sprečilo da postoje različiti naglasci spoljne politike od različitih centara odlučivanja u Srbiji. Mislim da će se odnos prema rešavanju statusa Kosova i Metohije mnogo više postaviti kao određujuće pitanje jedinstva spoljne politike Srbije nego Haški tribunal. Smatram da je nepotrebno Haški tribunal uporno gurati u domen spoljne politike – kaže naš sagovornik.
On smatra da nema nikakvog „premišljanja“ o hapšenju Mladića, odnosno u slučaju da nalaženjem Mladića treba da se bave nezavisne institucije, onda je tu nekakvo premišljanje političara nevažno, a ako to nije posao za nezavisne institucije „onda sada imamo novu Vladu, pa neka se ona time bavi“.
Na pitanje da li potencijalni problem može nastati u vezi s Kosovom, s obzirom na komentare da je čvršći stav premijera Vojislava Koštunice od predsednika Borisa Tadića kada je reč o prihvatanju konačnog rešenja kojim bi se Kosovu garantovala nezavisnost, Fatić kaže: „Ne znam otkud utisak da je stav Borisa Tadića ‘mekši’ od stava premijera Koštunice, kada su sve Tadićeve izjave jednako ‘tvrde’ kao i premijerove“.
– Vrlo brzo ćemo videti kako će se Vlada ponašati kada dođe do odlučujućih momenata u vezi s Kosovom. Kosovo je određujuće pitanje ne samo budućnosti ove vlade, nego i budućnosti srpske politike. Način na koji ono bude rešeno u mnogim aspektima će odrediti i pitanje našeg kolektivnog identiteta i to šta će biti Srbija u budućnosti. Kosovo je neka vrsta arhetipskog pitanja za Srbiju i zbog toga je ono tako teško. Strani partneri ovo pitanje posmatraju isključivo pragmatično, što je razumljivo, ali ono za sve nas s našom kulturom i duhovnim nasleđem nosi posebnu dramatiku. Na tom pitanju će se određivati ključni pravci razvijanja rada nove Vlade, a pre svega spoljna politika – zaključuje Fatić.