„Lažne vesti“ i izbori – izazov i za medije i za publiku

Pre skoro dve godine, pokrenuli smo BBC vesti na srpskom, a danas se čini da je BBC brend nezavisnog, nepristrasnog novinarstva potrebniji više nego ikada.

Fabrikovane vesti, populističke pretnje demokratiji i pritisci na slobodu govora su sve veći izazov današnjice. Vidimo kako vlade i moćne organizacije manipulišu činjenicama, maskirajući propagandu pod plaštom novinarstva i optužujući nezavisne medije da šire lažne vesti. To su globalni trendovi, a Srbija i Balkan stoje u prvim redovima borbe protiv ovih izazova.

Zadovoljstvo je videti da se BBC na srpskom suprotstavlja ovom izazovu nadahnutim novinarstvom, nastojeći da svojim radom vrati osnovne novinarske vrednosti u središte pažnje, gde im je i mesto. Jer, poverenje javnosti u medije je ozbiljno narušeno u ovom regionu.

Prošle godine, kada se na ovakvom skupu razgovaralo o izazovu „lažnih vesti“, čulo se sa kakvim se problemima suočavaju istraživački novinari. Izloženi su agresivnim napadima, posebno tabloida, i njihov patriotizam se dovodi u pitanje jer proveravaju činjenice i istinitost vesti. Ovakvi primeri novinarske hrabrosti nas motivišu i nadahnjuju.

BBC je u dobroj poziciji zato što nas podržavaju britanski pretplatnici jer BBC je javni medijski servis, a ne državni emiter. Nezavisan je od Vlade i finansira se kroz javnu pretplatu. Mi smo vlasništvo britanskog naroda, ne britanske vlade.

Naše uredničke smernice štite našu nezavisnost i primenjuju se na sve naše sadržaje, podržavajući naše vrednosti. To nam omogućava da ulažemo u novinarstvo bez ugrožavanja sopstvene nezavisnosti.

Imamo priliku, zajedno sa našim partnerima širom regiona, da pokažemo da da je moguće uspostaviti odnos poverenja između medijske kuće i njene publike.

Nepristrasnost, istinitost i tačnost su vrednosti po kojima je BBC prepoznatljiv – i mi smo posvećeni očuvanju ovih vrednosti. Ove vrednosti su posebno važne u kontekstu izveštavanja o izbornoj kampanji.

Velika Britanija je upravo prošla kroz bolnu i polarizujuću kampanju za Bregzit i izbore koje su bili obeleženi dezinformacijama. Napadale su nas i levica i desnica zbog pristrasnosti.

Apetit za novinarstvom koje učvršćuje postojeća mišljenja i hrani eho-komore raste sve više. BBC nastoji da sačuva ravnotežu u ovim nezgodnim vremenima, kada je pojam nezavisnog i neustrašivog novinarstva pod udarom vlasti i publike.

Društvene mreže dovele su do toga da naši političari danas smatraju da mogu da zaobiđu mejnstrim medije i obrate se direktno biračima.

Mi smatramo da je to jako opasno. Videli smo kako glavne političke stranke šire dezinformacije, od obmanjujućih projekcija izbornih rezultata, do snimaka na kojima su izjave BBC novinara o Bregzitu sečene i montirane na način da bi se stekao pogrešan utisak da su najistaknutija BBC TV lica koja izveštavaju o političkim temama podržala Bregzit. Videli smo i kako je Konzervativna stranka kreirala sopstveni „fektčeking“ (fact checking) brend, neverovatno sličan postojećoj nezavisnoj organizaciju koja se bavi proverom činjenica i istinitosti vesti.

Potencijal za zloupotrebu informacija u ovako bučnom i šarolikom medijskom prostoru jasno je mogao da se vidi. Isto tako, jasno se ukazala i potreba za jakim, nezavisnim medijima koji će se suprotstaviti dezinformacijama i raskrinkati ih.

Veoma je važno da mediji pozivaju vlast na odgovornost, da ispituju tvrdnje i proveravaju činjenice. Mi nastavljamo da zastupamo ovaj stav i pred vladom i pred našom publikom.

Međutim, u decembru 2019. godine desilo nam se da su kandidati na izborima, uključujući i predsednika vlade, odbijali da daju intervju našim vodećim političkim novinarima – što je slučaj bez presedana u novijoj istoriji britanskih izbora.

Bili smo svedoci pokušaja diskreditacije novinara svih medija, ne samo BBC-ja – kada su optuživani zbog pristrasnosti, stavova i retorike – što sve potencijalno truje poverenje neophodno da bi se podržala zdrava, demokratska debata.

To ne znači da smo izgubili na značaju. Oko 90 odsto građana Velike Britanije pratilo je BBC tokom izborne nedelje u decembru i tokom kampanje smo ostali izvor informacija u koji građani imaju najviše poverenja.

No, potpuno nam je jasno da stalno treba da budemo na oprezu. Ne smemo našu publiku da uzimamo zdravo za gotovo. Treba da nastavimo da zagovaramo pouzdano i kvalitetno novinarstvo i da omogućimo građanima da sopstveno mišljenje formiraju na osnovu istinitih i proverenih informacija, a ne na osnovu spinovanja, dezinformacija i propagande iz fidova na društvenim mrežama.

To znači da moramo da budemo agilni. Izazovi dezinformacija u spoju sa digitalnim tehnologijama nameću potrebu da stalno unapređujemo i inoviramo naš rad i da preispitujemo način na koji komuniciramo s našom publikom. Znamo da mladi retko gledaju televiziju. Oni koriste mobilne telefone, prenosne računare i crpe informacije iz različitih vrsta izvora.

Mi neprestano eksperimentišemo sa našim sadržajima i trudimo se da informativne sadržaje postavljamo na platforme koje oni koriste. Angažovali smo mlađe kolege, do 30 godina, čija je uloga da usmeravaju i savetuju starije kolege iz informativnih redakcija, kako bismo bili u toku sa temama koje zanimaju našu mlađu publiku. Moramo da ostanemo relevantni kako ne bismo izgubili ovu demografsku grupu.

To ne znači da treba da zapostavimo našu stariju publiku. Moramo da se pobrinemo da se ova publika ne izgubi u vrlo promenljivom medijskom prostoru. Imajući u vidu koliko se informacija plasira putem digitalnih platformi, smatrali smo da bilten „Kako se snaći na društvenim mrežama“ predstavlja odličan informator za stariju publiku koja je politički pismena, ali ne može da se snađe u poplavi informacija na Fejsbuku i Tviteru.

Ne bih sada ulazila u detalje o tome kako smo izveštavali o izborima u Velikoj Britaniji , ali oformili smo naš tim fektčekera, BBC Reality Check; naš tim političkih novinara u Velikoj Britaniji iskoristio je onlajn ekspertizu koju je sačinio tim BBC Monitoring and Trending, pristupili smo otvorenim i zatvorenim onlajn grupama kako bismo razumeli šta su prioriteti i problemi različitih zajednica, regiona i demografskih grupa. Pratili smo i opovrgavali dezinformacije i slušali šta naša publika ima da kaže.

MEDIJSKA EDUKACIJA

BBC novinarstvo je okosnica načina na koji se suprotstavljamo dezinformacijama. Mi proveravamo i potvrđujemo činjenice, mi istražujemo. Mi nastavljamo da pričamo priče koje doprinose razumevanju kompleksnog sveta. Činimo ih relevantnim i činimo ih zanimljivim.

Ali takođe verujemo da stvaranje kvalitetnog sadržaja nije samo po sebi dovoljno.

Smatramo da BBC ima ključnu ulogu i u edukovanju publike o opasnostima dezinformacija i razvijanju njenog kritičkog mišljenja.

Već imamo odličan sadržaj koji nam pomaže da razvijamo kritičko mišljenje među mladima. U Velikoj Britaniji imamo program Mladi reporter, prilagođen globalnoj publici. Ovaj program čine radionice u školama koje pomažu tinejdžerima da uvide kome mogu verovati i na šta treba da obrate pažnju kako bi razaznali šta je istina, a šta laž. Naše kolege iz BBC servisa na srpskom su prošle obuku za izvođenje ovakvih radionica u školama u Srbiji i regionu. Tome su prethodile inicijative u Indiji, Nigeriji, Brazilu, Keniji, i – naravno – Velikoj Britaniji.

Takođe, nedavno je počelo emitovanje novog TV programa, Moj svet, čiji je cilj razvoj medijske pismenosti među mlađim tinejdžerima. Ovaj program je realizovan u saradnji sa Anđelinom DŽoli i Majkrosoftom i divno je što su neke od mreža ovde na Balkanu odlučile da ga emituju.

INICIJATIVA ZA POUZDANE VESTI

Činjenica da je Moj svet razvijen uz pomoć spoljnih partnera upućuje na pravac razvoja novog medijskog pejzaža. Jer, uprkos svim našim nastojanjima, izazovi koje donosi širenje dezinformacija ne može da reši nijedna organizacija samostalno, čak ni ona sa globalnom pokrivenošću, poput BBC-ja. Bez obzira na naše servise na 42 jezika i globalnu publiku od 426 miliona ljudi, mi ne možemo da zavodimo red na internetu.

Izazovi koje donose veštačka inteligencija, digitalne tehnologije i mašinsko učenje uključuju mogućnost manipulacije govora, fabrikovanja lažnih, ali uverljivih sadržaja, deepfake video-montaža, spinovanja lažnih narativa, kreiranje lažnih grupa i pristalica i slično.

Botovi i algoritmi omogućavaju lažnim vestima da se šire brže od činjenica. Znamo na osnovu našeg istraživanja da će ljudi podeliti informacije čak i kada znaju da možda nisu istinite. Izmišljotine su često zanimljivije od istine.

Postoje organizacije koje manipulišu informacijama radi sticanja dobiti, postoje vlade koje manipulišu informacijama da bi projektovale moć i sejale zabunu i pometnju.

To su globalni problemi i zahtevaju globalni pristup.

To je ujedno i razlog zašto je BBC uspostavio međunarodno partnerstvo koje povezuje medijske organizacije i platforme društvenih medija. Zahvaljujući inicijativi Pouzdane vesti razvijen je sistem blagovremenog obaveštavanja koji partnere upozorava na dezinformacije sa potencijalom da postanu viralne i značajno naruše integritet izbora.

Ovaj sistem signalizira lažne i manipulisane sadržaje koji zloupotrebljavaju naše brendove na način koji bi nam mogao naštetiti. U ovo partnerstvo su uključene i glavne platforme društvenih mreža i digitalne platforme, kao i druge pouzdane globalne medijske organizacije.

Cilj nam je da doprinesemo daljem rastu ovog partnerstva, kroz razmenu ekspertize BBC-ja u oblasti medijske edukacije, uz korišćenje razmera i uticaja svih naših organizacija, kako bismo zajedno dopreli do mnogo veće publike nego što bismo sami to mogli.

Srbija i region Balkana su godinama bili u žiži medijske pažnje i punili vesti međunacionalnim ratovima, krvavim konfliktima između bivših saveznika, bolom i patnjom. Vi to znate bolje nego bilo ko drugi.

Iako još uvek nisu u potpunosti zakopane sve ratne sekire na Balkanu, danas ovde živi nova generacija koja želi da bude deo novog sveta, koja je prihvatila novi način života i rada, nove tehnologije, nova dostignuća. Nadam se da ćemo kroz razmenu iskustava i znanja napraviti još jedan pozitivan pomak u novinarstvu u ovom regionu.