Lažne vesti posledica zatvorenosti institucija

On, medjutim, smatra da su neproverene informacije u izvesnoj meri posledica i zatvorenosti i nesnalaženja domaćih institucija sa objavljivanjem informacija koje su
predmet rada.

Mi smo u tužilaštvu često razmatrali pitanje da li bi trebalo da reagujemo povodom lažnih vesti objavljenih na društvenim mrežama, ali je, s obzirom na mnoštvo takvih informacija, opšti stav bio da je besmisleno reagovati, naglasio je Ilić.

Prema njegovoj oceni, pravo na obaveštavanje javnosti nosi prevagu nad poštovanjem prava na nevinost kada su u pitanju krivični postupci.

Ako objavite netačnu, lažnu vest ne kršite pretpostavku nevinosti, objasnio je Ilić, budući da nema krivičnog postupka i radi se o izmišljenoj vesti.

Pretpostavka nevinosti se vezuje za krivični postupak i mogu je prekršiti mediji ili zvaničnici, sudska vlast ili policijski službenici, napomenuo je Ilić.

Praksa Evropskog suda za ljudska prava jeste da se objavljuju samo potpuno proverene informacije zasnovane na razumnim pretpostavkama, istakao je Ilić i napomenuo da bi novinari, po pravilu, trebalo da ih dobijaju od sudske vlasti i policijskih službenika.