Lazović: Vesić bi da njegova ekipa zaradi na javnom dobru  

U tome ga, kako kaže, neće sprečiti „histerija agresivne manjine“, ali očigledno ni stručnjaci koji se u tematiku razumeju mnogo bolje od njega. A među njima su arhitekte, arheolozi, konzervatori i istoričari umetnosti, potpisnici peticije protiv izgradnje gondole. Čak i Upravni sud koji je naložio zaustavljanje radova na njenoj izgradnji.

Funkcioner Stranke slobode i pravde i predsednik opštine Stari grad Marko Bastać kaže za Danas da žičare koju Vesić ponovo najavljuje neće biti zato što su protiv tog projekta, „koji ne služi ničemu osim uništavanju kulturnoistorijskog jezgra“ i građani i celokupna stručna javnost. Naš sagovornik garantuje da gondola neće biti izgrađena „jer smo rešeni da telima branimo Kalemegdan“. On se osvrnuo i na Vesićevu izjavu o histeriji agresivne manjine.

– Ovakva izjava pokazuje suštinsko nerazumevanje uloge zamenika gradonačelnika koju Vesić Goran svakodnevno ispoljava. On deli i prebrojava sugrađane prema stranačkoj pripadnosti i opredeljenosti, on grad doživljava kao plen a sve koji ne misle kao on tretira kao neprijatelje i vređa ih u paradržavnim tabloidnim medijima koje finansira našim novcem – naglašava Bastać. Prema njegovim rečima, Vesić ne odustaje „od svojih besmislenih, preskupih i štetnih projekata“ jer oni predstavljaju polaznu tačku bogaćenja privilegovanih naprednjaka kroz endemsku korupciju u kojoj živimo.

– I to ne kažem ja, već relevantne međunarodne institucije koje su Srbiju označile kao najkorumpiraniju zemlju u Evropi a gradsku upravu kojom Vesić Goran upravlja kao jednu od najnetransparentnijih u Evropi – napominje Bastać.

Radomir Lazović iz inicijative Ne davimo Beograd kaže za Danas da uprkos snažnim i nepodeljenim reakcijama sa svih strana, uprkos sudskim odlukama i Upravnog i Vrhovnog kasacionog suda, pokrenutim tužbama i procesima protiv gradnje gondole, uprkos preko 15.000 potpisa građana koji su jasno rekli da ne pristaju da se Kalemegdan žrtvuje da bi korumpirana politička elita ostvarila profit, zamenik gradonačelnika ne odustaje od ove nakaradne ideje.

– Za nas je vrlo jasno da on ne radi u interesu građana, već onih koji na javnom interesu treba da zarade. Da li je u pitanju gondola, radovi na gradskim ulicama ili privatizacija deponije u Vinči, njemu je svejedno. Bitno je da ekipa ima korist. Za sva njegova (ne)dela, inicijativa Ne davimo Beograd nedavno mu je podigla spomenik na Trgu republike – ističe Lazović.

Podsetimo, Upravni sud u Beogradu je u aprilu ove godine doneo rešenje kojim nalaže zaustavljanje radova na izgradnji gondole na Kalemegdanu do donošenja konačnog rešenja o zakonitosti građevinske dozvole koju je za pripremne radove izdalo Ministarstvo građevinarstva.

„Prema zaključku Upravnog suda, izvršenjem rešenja o građevinskoj dozvoli bila bi naneta šteta širim interesima javnosti koja bi se teško mogla nadoknaditi“, navedeno je tada u obrazloženju.

Organizacija Evropa nostra Srbija koja se bavi očuvanjem kulturne baštine najoštrije je upozorila da bi gondola trajno narušila šire turističke potencijale Beograda i ugrozila mogućnost da se Kalemegdan i Beogradska tvrđava kao celina od velikog istorijskog značaja nađu na UNESKO listi svetske kulturne baštine, za koju je u toku postupak registracije od 2015. godine.

Irina Subotić, profesorka emerita istorije umetnosti i muzeologije na Novosadskom univerzitetu i predsednica organizacije Evropa Nostra Srbija, inicirala je peticiju protiv izgradnje gondole, naglašavajući da su najvažnija strukovna, profesionalna domaća i međunarodna udruženja, i osvedočeni stručnjaci, na fakultetima, u institutima i muzejima, dakle – arheolozi, konzervatori, istoričari umetnosti, arhitekte, istoričari ali i mnogi drugi – podržali veoma spremno i brzo ovu peticiju protiv podizanja gondole na Beogradskoj tvrđavi.

– To je samo dokaz da postoji svest o građanskoj i profesionalnoj dužnosti da se stane na put diletantizmu, netransparentnosti i pogubnom uništavanju naše baštine, protiv svake logike, znanja, stručnog mišljenja, što sada čini aktuelna vlast isključivo u interesu investitorskog urbanizma i po svoj prilici – vlastite koristi – rekla je nedavno Subotić za naš list.

Izvršni odbor Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU) podržao je kritike akademika na račun izgradnje gondole na Kalemegdanu i narušavanja kulturno-istorijske celine Beogradske tvrđave.

U anketi koju je list Danas sproveo u maju, protiv izgradnje gondole je 81 odsto građana, dok 10 odsto podržava izgradnju, a devet odsto njih smatra da je ta ideja dobra, ali da to može drugačije da se uradi.

Cena

Prema prvobitnim planovima, gondola koja bi trebalo da spoji park Ušće sa Kalemegdanom koštaće 1,8 milijardi dinara ili 15 miliona evra, a prema rečima zvaničnika rok za povraćaj investicije je šest godina. Planirane cene karata za gondolu, koja će imati kapacitet da preveze 3.000 putnika dnevno taj jedan kilometar pre Save podno Beogradske tvrđave, iznose 430 dinara (3,6 evra) za odrasle i 300 dinara (2,5 evra) za decu.

PSG: Povući saglasnost za projekat

Pokret slobodnih građana (PSG) pozvao je juče Republički zavod za zaštitu spomenika kulture da povuče saglasnosti na projekat izgradnje žičare na Kalemegdanu, u skladu sa zahtevima svojih stručnjaka i time, kako se navodi, vrati odlučujući integritet u međunarodnoj sferi zaštite kulturnih dobara.