Legitimacija ratnih zločinaca ponižavanje žrtava

Ovo više nije ignorisanje stvarnosti, već je legitimizacija ljudi umešanih u najgore zločine, ali i ponižavanje svih žrtava ratova u bivšoj Jugoslaviji, smatraju sagovornici Danasa – Jovana Prusina iz Inicijative mladih za ljudska prava i Stefan Milosavljević iz Žena u crnom, povodom gostovanja haškog osuđenika Vinka Pandurevića na debati o unutrašnjem dijalogu o Kosovu.

Podsetimo, na okruglom stolu u okviru unutrašnjeg dijaloga o Kosovu na temu političko-bezbednosnih i odbrambenih aspekata tog problema, jedan od govornika je bio upravo general-major Pandurević, koji je u Haškom tribunalu zbog ratnog zločina u Srebrenici bio osuđen na 13 godina zatvora. Pandurević je na skupu, koji je organizovala vladina Kancelarija za KiM na čelu sa Markom Đurićem, učestvovao ispred Kluba generala i admirala.

Jovana Prusina kaže za naš list da gostovanje Pandurevića potvrđuje praksu ne samo potpunog ignorisanja suočavanja sa prošlošću, nego i ponižavanja svih žrtava ratova u bivšoj Jugoslaviji, davanjem legitimiteta ratnom zločincu da govori u javnom prostoru.

– Ovde je situacija za nijansu gora od prethodnih, jer Pandurević, čovek koji je osuđen zbog najtežih zločina, govori o bezbednosnim i spoljnopolitičkim pitanjima. Dakle, to znači da smo došli u situaciju da učešće u ubistvima civila na jednoj teritoriji daje za pravo da govorite o budućem statusu druge, i da vas pritom zovu stručnjakom, ističe Prusina.

Danasova sagovornica podseća da je Pandurević pre dve godine bio pozvan da bude gost na tribini na Fakultetu političkih nauka, na kojoj je tema bila rad Haškog tribunala.

– Nakon konstantnih poziva organizatorima tribine od strane Inicijative i objašnjavanja zašto nije u redu zvati ratnog zločinca da u obrazovnoj instituciji govori o Haškom tribunalu, do njegovog gostovanja nije došlo. Ali sama ideja da je dekanat prvobitno prihvatio njegovo gostovanje govori o tome da uprava Fakulteta političkih nauka ili nije znala ko je on ili još gore – nije ih bilo briga. Takvim stavom i ponašanjem prema sopstvenoj prošlosti i osuđenim ratnim zločincima smo i došli do ovde. Jer ovo više nije ignorisanje stvarnosti, ovo je legitimizacija ljudi umešanih u najgore zamislive zločine, ukazuje Prusina.

Stefan Milosavljević ističe da je prisutnost ratnih zločinaca u javnosti logična posledica nesuočavanja sa prošlošću, politike negiranja i „relativizacije zločina počinjenih u naše ime“.

– Mislim da ne treba da nas čudi to što aktuelna vlast podržava i promoviše ratne zločince, s obzirom na to da trenutno političku garnituru čine pojedinci koji su bili saučesnici i kreatori politike devedesetih koja je dovela do masovnih zločina. Izjava Aleksandra Vulina: „Nikada se više niko neće stideti ovih ljudi“, zapravo je pokazatelj da u našem društvu osećanja stida nema, jer da postoji, oni danas ne bi bili na vlasti – stid je već revolucija, naglašava Milosavljević.

Haški tribunal svojevremeno je osudio generala Vladimira Lazarevića na 14 godina zatvora zbog zločina na Kosovu, majora JNA Veselina Šljivančanina na 10 godina zatvora zbog zločina u Vukovaru, bivšeg premijera Srbije i potpredsednika jugoslovenske vlade Nikolu Šainovića na 18 godina zatvora zbog zločina na Kosovu. Nakon što su pušteni na slobodu pošto su odležali, uglavnom, smanjene zatvorske kaze, svi ovi haški osuđenici i ratni zločinci dobili su značajno mesto u javnom, vojnom i političkom životu Srbije, pogotovo otkako je na vlasti Srpka napredna stranka.

Inicijativa mladih za ljudska prava je krajem 2017. objavila izveštaj „Ratni zločinci u političkom životu: Uzajamna podrška osuđenih ratnih zločinaca i političkih elita“.

– U izveštaju smo predstavili jasnu liniju ne samo prećutne, nego i javne podrške ratnim zločincima od strane države i ukazali na ogromnu opasnost ovakvog trenda. Nažalost, gostovanje Pandurevića na okruglom stolu Kancelarije za KiM, samo potvrđuje da smo bili u pravu, ističe Jovana Prusina.

Podsetimo i na epilog protesta Inicijative mladih za ljudska prava na prošlogodišnjoj promociji knjige Veselina Šljivančanina u Beški. Nakon što su razvili transparent na kome je pisalo „Ratni zločinci da ućute, da bi se progovorilo o žrtvama“, napadnuti su i prebijeni, a umesto da napadači na njih budu privedeni pravdi, policija je podnela prijavu protiv njih, a Prekršajni sud u Inđiji je otvorio postupak protiv aktivista Inicijative zbog „neprijatnog, drskog i bezobzirnog ponašanja“, odnosno „vređanja, širenja nasilja, pretnje i tuče“.

Heroji u Republici Srpskoj i Srbiji

Nekadašnji predsednik Skupštine Republike Srpske, Momčilo Krajišnik, koga je Tribunal osudio na 20 godina zatvora zbog proterivanja muslimana i Hrvata tokom rata u BiH i bivša predsednica Republike Srpske, Biljana Plavšić, osuđena na 11 godina zatvora za zločine protiv čovečnosti počinjene u BiH od 1992. do 1995. godine i u Republici Srpskoj i u Srbiji se smatraju herojima, baš kao i haški osuđenici Radovan Karadžić i Ratko Mladić, iako su odgovorni za etničko čišćenje, genocid i smrt hiljada nedužnih. Herojima se smatraju i Vladimir Lazarević, Veselin Šljivančanin, Nikola Šainović, Vinko Pandurević, baš kao i načelnik Generalštaba Vojske Srbije LJubiša Diković, koga civilni sektor na čelu sa Fondom za humanitarno pravo godinama unazad optužuje da je odgovoran za smrt skoro 1.500 Albanaca na Kosovu. Vladimira Lazarevića dočekalo je nekoliko ministara iz Vlade Srbije nakon odslužene kazne, da bi nedavno čak održao predavanje na Vojnoj akademiji. Nema haškog osuđenika koga vlasti u Republici Srpskoj nisu odlikovali. Vinko Pandurević je dobitnik najvišeg opštinskog priznanja Višegrada.

Đurić izbegao novinarko pitanje

Šef radne grupe za pružanje podrške vođenju unutrašnjeg dijaloga o Kosovu Marko Đurić je u pauzi skupa izbegao direktan odgovor na pitanje novinara ko je pozvao Vinka Pandurevića. „Svaki skup unutrašnjeg dijaloga se organizuje u partnerstvu radne grupe i organizacije na koju se odnosi tema kojom se skup bavi“, objasnio je Đurić i dodao da se „ne bavi biografijama učesnika“.