Lejkersi u nemogućoj misiji

Bajke o novoj tituli, kao u košmarnim snovima, pretvorile su se u pravi horor za tim koji je 16 puta bio najbolji u NBA ligi. Čitav stručni štab predvođen Majkom Dantonijem upisao je kratak kurs iz matematike kako bi pronašao formulu ili zakon po kome bi Lejkersi uspeli da se nekako ušunjaju u plej-of Zapadne konferencije. Iz ove perspektive to deluje kao nemoguća misija, naročito u okolnostima koje ne bi osmislio ni dramaturg najkompleksnijih antičkih drama: četiri vezana poraza, čak osam izgubljenih utakmica kod kuće, trojica bitnih igrača van stroja (Hauard, Hil, Gasol), skor od 15 pobeda i neverovatnih 19 poraza, jeziv je skener na kojem se pritom ne mogu videti dodatne muke u vidu loše hemije u timu, nedovoljne snage i brzine igrača za sistem koji forsira Majk Dantoni.

Običnom, ali ujedno i pasioniranom, obožavaocu NBA košarke teško je da uopšte shvati, a kamoli objasni, uzroke ovosezonskog pada jednog od najznačajnijih klubova u istoriji „basketare“. Budžet, veći recimo od vojnog mnogih evropskih zemalja, bio je dovoljan da se pod jednim krovom nađu takvi asovi poput Brajanta, Hauarda, Gasola, Neša, Artesta (Meta Vorld Pis). Mnogi bi pomislili da ovakve igračke veličine može da trenira i komšija iz kraja, međutim svu teškoću posla i zadatka osetili su prvo Majk Braun, a zatim i njegov imenjak Dantoni. Povrede su prvo sasekle igrački kadar. Stiv Neš je propustio 24 od uvodnih 26 utakmica, Hauard se priključio timu nakon operacije leđa, dok je Gasol iz nejasnih razloga konstantno na meti kritičara i van svake strategije stručnog štaba.

– Lejkersi su od početka sezone u konstantnim problemima sa povredama. Stiv Neš se povredio na startu, Dvajt Hauard je došao u tim posle operacije leđa. Pokušali su sa nekim novitetima u napadu, ali im nije išlo. Usledila je promena trenera i dolazak Majka Dantonija. Njegova filozofija igre, pre svega u napadu, da tim već u sedmoj sekundi radi na egzekuciji, isuviše je brza za ipak staru ekipu – naveo je Srđan Radojević, sportski komentator i jedan od najboljih poznavalaca NBA lige u Srbiji.

Osim očiglednih problema u napadu, Lejkersi još veću „rupu“ imaju u odbrani. Njihovo vraćanje u defanzivu i odbrana u tranziciji izgledaju nestvarno loše i zabrinjavajuće. Da zlo bude veće, na klupi nemaju igrača koji je u stanju da napravi preokret i ulije novu energiju timu.

– Džamal Kraford iz Klipersa postigao je ove sezone sa klupe više poena od Hila, Džejmisona i Miksa zajedno, trojice igrača u sastavu Lejkersa koji bi kao rezerve trebalo da daju značajan doprinos. „Jezerdžije“ imaju puno problema u odbrani. Loše se vraćaju iz ofanzive u defanzivu, slabo se brane u fazi tranzicije, a naročito loše čuvaju reket. U skladu sa tim imaju dosta problema i prilikom skoka. Teško je objasniti zašto toliko poena primaju u reketu kada pod košem imaju Hauarda i Gasola. Stručni štab je želeo da napravi neki trejd. Pominjao se Smit iz Atlante u zamenu za Španca. Namera im je bila da na četvorci imaju igrača koji će više šutirati sa distance, a ne iz reketa i blizu koša, gde se Gasol mnogo bolje snalazi. Učinak Gasola je automatski slabiji što je udaljeniji od koša – objasnio je Radojević u kojim segmentima su Lejkersi posebno porozni.

Kobi Brajant je često u toku sezone apostrofirao sporost ekipe, kao i starost igrača. Tačno je da „godina proizvodnje“ nosilaca igre ima nijanse žutila, međutim to ne može biti isključivo opravdanje za očajne partije. Primera radi, San Antonio samo u prvoj petorci ima igrače poput Dankana, Đinobilija, Dijaa i Parkera, od kojih će pojedinci (Dankan i Đinobili) ove godine proslaviti 37. odnosno 36. rođendan. Takvih je primera zaista dosta u čitavoj ligi, tako da se naslućuje da problem leži u formi igrača, koncepciji igre, a možda i uslovno rečeno raspodeli autoriteta. Brajant je navikao da bude lider u svakom smislu i da mu se igrači bez obzira na ime i prezime, apsolutno prilagođavaju. Novajlije Hauard i Neš nisu konfliktne ličnosti, ali svakako ne spadaju u grupu igrača koji će bespogovorno slušati Kobija i konstantno ga „kljukati“ loptama. Gasol je u više navrata napomenuo da je nezadovoljan ulogom u ekipi i da mu je potreban veći broj upotrebljivih pasova. Stiče se utisak da Pau ne bi imao ništa protiv da nakon ol-stara bude trejdovan.

Lejkersi trenutno imaju skor 15-19, a statistika ukazuje da je za plej-of neophodno minimum 48 trijumfa. Matematički gledano, do kraja regularnog dela lige (sredina aprila) „jezerdžije“ moraju da trijumfuju najmanje 29 puta, što će s obzirom na trenutne okolnosti u ekipi, brojne povrede i nedovoljno jasnu koncepciju igre, zaista biti pravi izazov za Brajanta i saigrače. Može se zaključiti da reči Rona Artesta sa početka sezone da će Lejkersi pokušati da dostignu rekord Čikaga iz 1996. godine kada su Bulsi u regularnom delu doživeli samo 10 poraza, spadaju u kategoriju lapsusa godine ili rubriku „verovali ili ne“.

Neš za istoriju

Stiv Neš, jedan od najboljih plejmejkera u istoriji NBA lige, uspeo je da u porazu Lejkersa od Hjustona (125:112) postane član grupe igrača koji su ostvarili 10 000 asistencija. On je u drugoj četvrtini došao do magične brojke, a do kraja utakmice imao je deset uspešnih dodavanja i 16 poena. Inače, u istoriji lige samo je pet igrača ostvarilo 10 000 asistencija.