Lejla Ćeranić: Kovid je sve raskrinkao, i državu i karakter čoveka

„On i kao virus pronalazi slabe tačke u organizmu. Na njega su i neki lekari karaktristično reagovali u etičkom smislu plašeći se da udju s njim u borbu. I u Kriznom štabu ima divnih lekara, ali je teško razlučiti njihov glas i poslušati ga“, rekla je Ćeranić, za novi broj nedeljnika NIN, koji ju je proglasio ličnošću godine.

Ona je rekla da se ponaša u skladu sa svojim kliničkim saznanjima i misli da ćemo sa kovidom živeti kao sa običnim gripom, i da ćemo se sezonski vakcinisati.

„Ali virus je čudo, i nikad s njim ne možemo biti sigurni“, rekla je Čeranić.
Prema njenim rečima, „treba verovati nauci, sve i ako nam nadležni šalju kontradiktorne poruke, što doprinosi panici“.

„Setimo se variolne koje je odnela mnoge žrtve u Srbiji, pa i konkretno u Novom Pazaru. Ali, tada se više verovalo sistemu i niko nije dovodio u pitanje vakcinaciju“, rekla je Ćeranić

Na pitanje šta je bio najveći problem u bolnici u Novom Pazaru, ona je navela da je osoblja bilo sve manje, a bolesnika sve više.

„Što smene traju po 12 sati, a skafandere nosimo sve vreme, a treba da ih menjamo na četiri sata. Što su bolnički kreveti po hodnicima, a nekad ih donosi i rodbina pacijenata. Što se umire nedostojanstveno, na livadi, ispred kuće, na bolničkom stepeništu. Koleginica iz Kragujevca je zgranuto primetila da je situacija podseća na Vuhan, odakle je sve krenulo“, rekla je Ćeranić.

Govoreći o lekarima kada su javno progovorili, ona je rekla da se kolektiv lomio još u junu jer su se katastrofalni uslovi predstavljali kao idealni, a „ignorisale naše sugestije“.

„Ali, svi smo mi bili lojalni svojoj ustanovi, ja sam čak terala novinare da ne bi smetali pri pružanju pomoći pacijentima. A možda sam pogrešila, možda je trebalo da reagujem ranije, jer bi se ljudi podigli. Ne bih kupovala rukavice, ni ćutala što dobijamo samo leve, ne bih šila maske kod kuće, ne bih mirno gledala što kolega sa hirurgije navlači crne PVC kese da bi se zaštitio“, navela je Ćeranić.

Komentarišući status heroine, ona je istakla da je „neformalna titula za nju bila potvrda za dane i noći provedene sa pacijentima, ali i opomena na još veću odgovornost“.

„Nje nisu bili svesni naši rukovodioci, niti su hteli da čuju šta muči zaposlene“, istakla je Ćeranić.