INTERVJU Prof. dr Radan Stojanović, klinički farmakolog: Niko ne zaobilazi ružu zato što ima trnje, pa tako i lekove zbog neželjenih dejstava

Na pitanje ukoliko se sve to pogleda u kontekstu vrlo sugestivnih reklama o neophodnosti konkretnog preparata da bismo, na primer, bolje hodali, imali bolji vid, poboljšali imunitet, a znajući da svaka supstanca može da ispolji neželjeno dejstvo, da li je ta rečenica odricanje od odgovornosti proizvođača preusmeravajući je na lekare i farmaceute, on odgovara:

– Farmaceutske kuće svakako imaju interes da reklamiraju svoje suplemente. Ipak, mislim da su građanima potrebna dodatna objašnjenja i da su na ovaj način u prilici da saznaju da postoji neko ko o brine o tome kako će oni koristiti taj lek ili proizvod.

Upustvo za lek: Čitati ili ne?

Da li bi trebalo svi da pročitamo uputstvo priloženo uz pakovanje leka ili suplementa?

– Mislim da ne bi trebalo da čitamo uputstvo. Lekar je kavlifikovan da pacijentu kaže zbog čega mu je propisan lek ili suplement i na koji način da ga uzima. Konzumenti lekova nisu istog obrazovnog statusa tako da informacije koje pročitaju u uputstvu mogu da im izazovu nemir. Posebno kada pročitaju neželjena dejstva. U stanju su da uopšte ne uzmu propisanu terapiju. Kada vide šta sve može da izazove taj lek javlja im se skepsa prema njemu. Neželjena dejstva koja se javljaju prilikom primene leka nisu ista po učestalosti i intenzitetu. Nije ista učestalost ako se nešto javlja u 10 odsto ili jedan odsto populacije koja koristi lek. Mislim da bi građani trebalo da veruju svom lekaru koji im je propisao određeni lek.

Šta je bitno lekaru da kažemo kada nam propisuje terapiju bez obzira na to što je u velikoj gužvi i nekad nema vremena da razgovara sa nama posle pregleda?

– Pre propisivanja terapije uzima se anamneza, uključujući i farmakološku. Trebalo bi da mu kažemo koje tačno lekove pijemo, koliko dugo, za koje bolesti i u kojoj dozi. Na osnovu tih podataka on bi trebalo da izabere najbolju terapiju za nas. Vodiće računa o mogućim interakcijam između lekova koje uzimamo. Uvek postoji minut, dva za takav razgovor. Neželjena dejstva su pratilac svake terapije i javljaju se prilikom primene leka u terapijskoj dozi i ne treba ih mešati sa predoziranjem, odnosno uzimanjem viših doza leka od propisanih i preporučenih.

Kako da prepoznamo da su nam se javila neželjena dejstva leka?

– Niko ne zaobilazi ružu zato što nosi trnje, najbolja je definicija neželjenih dejstava. To trnje su neželjena dejstva. Ako znate da ćete imati korist od tog leka, onda je važno da profil neželjenih dejstava bude prihvatljiv. Neželjeno dejstvo, na primer, široko upotrebljavanih ACE inhibitora za lečenje hipertenzije i srčane insuficijencije može biti, u retkim slučajevima, kašalj. O tome bi pacijent trebalo da bude obavešten. Ukoliko se jave, tada bi pacijent trebalo da ih prijavi prijavi lakaru ili farmaceutu ili  Agenciji za lekove i medicnska sredstva ili proizvođaču.

Činjenica je da mnogi građani kupuju lekove putem interneta, društvenih mreža, sami odlučuju da se leče bez odlaska u ordinaciju.

– Internet i društvene mreže nisu mesta za nabavku lekova i informaciju o lekovima. Na društvenim mrežama caruje nekompetentnost. Svedoci smo da su u prethodnim godinama građani izgubili poverenje u lakare i okrenuli se alternativnim putevima informisanja, a poslednja su mesta internet i društvene mreže gde bi trebalo da se traže informacije o lekovima. Ako naručite na taj način neki lek nikada ne možete da znate šta ste dobili, a to je, u krajnjem, opasno po zdravlje.

Definišite zloupotrebu lekova.

– To je svaka nameravana primena lekova u neke druge svrhe, osim lečenja. Počinje kada pacijent nema dovoljno vere u svog lekara i kad sam pokušava nekim alternativnim putevima da sebe leči. Imamo i situacije da pacijent ode kod svog lekara i zahteva da mu propiše lek koji želi, imali smo takve situacije sa semaglutidom, pod zaštićenim imenom ozempik. Lek se koristi za lečnje dijabetesa tip2, a zloupotrebljava se za gojaznost. I to je jedna od najvećih zloupotreba leka na svetu i Srbiji. Daje retka neželjena dejstva, ali ozbiljna, kao što je akutno zapaljenje pankreasa koje zahteva operativno lečenje, ali može da dovede i do smrti.c

Pogubna kupovina antibiotika

I dalje se u Srbiji kupuju antibiotici, uprkos zabrani prodaje i izdavanja bez lekarskog recepta. Zbog čega je to uzrok pogoršanja zdravstvenog stanja određene grupe pacijenata i bezuspešne borbe s bolničkim infekcijama?

– Dosta koraka pravimo na tom pogrešnom putu. To je ozbiljan problem kod nas i u svetu. Ovaj vek može postati vek bakterija zbog njihove rezistencije na antibiotike koju izaziva prekomerno i neracionalno trošenje tih lekova. Posebno se ogleda njihova primena tokom virusnih infekcija, što nema smisla. Skloni smo da, čim nam temperatura ili našoj deci skoči na 37,8, odmah posežemo za antibioticima. Dosta pogrešnih koraka se odvija u trouglu pacijent-lekar-farmaceut. Posledice toga ogledaju se u pojavi bolničkih infekcija, koje su veliki problem. Ako pacijent dođe na lečenje u bolnicu bez infekcije, a tamo je posle dva, tri dana razvije, onda se to podvodi pod bolničku infekciju. Opasnost je u tome jer su one najčešće izazvane multirezistentnim bakterijama (na više antibiotika). Teške su za lečenje. Takođe, posledice rezistencije bakterija su i kod pacijenata koji imaju transplantirane organe, imunokompromitovanih pacijenata, i kod onih koji primaju imunosupresive. Oni spadaju u posebno vulnerabilne grupe i o njima bi trebalo da vodimo računa.

Bez recepta se kupuju antidepresivi, anksiolitici i lekovi za smirenje.

– Moj utisak je da pijemo više tih lekova nego što bi trebalo. Njih mogu da propišu samo lekari specijalisti i to je jedini put. Ne bi smeli da se prodaju slobodno. I građani ne bi trebalo da ih uzimaju na svoju ruku jer mogu da izazovu zavisnost. Savet svima je da se jave svojim lekarima ako shvate da imaju bilo koji mentalni problem.

Potpuno bezbedan lek

Da li postoji potpuno bezbedan lek?

– Pa, folna kiselina. Suština farmakoterapije je da dovede do izlečenja, ako ne može, onda do popravljanja simptoma. Imajući u vidu da lekovi imaju neželjena dejstva, bitno je da njihov profil bude prihvatljiv i da na putu izlečenja i poboljšanja stanja pacijent ih prihvati.

Da li može da se popije lek ako mu je istekao rok?

– Teoretski, najbolje bi bilo upotrebiti lek do datuma naznačenom na kutiji. Suštinski, za većinu lekova ne bi trebalo da upotreba posle roka, bliskom tome što piše na kutiji, izazove neželjene efekte. Ali, ne treba se kockati. Ako je prošao rok, onda bi taj lek trebalo odneti u apoteku.

Savet građanima kad se nađu u apoteci…

– Apoteka je jedno šareno mesto. Ali u kutijama nisu bombone, već lekovi. I ne treba se igrati i kupovati ih bez lekarskog recepta.

Ovaj tekst je nastao u okviru projekta „Zdravlje na prvom mestu“. Projekat se sufinansira sredstvima iz budžeta Republike Srbije, Ministarstva za informisanje i telekomunikacije. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.