Uoči izbora za Evropski parlament zakazanih za 7. jun, francuska vladajuća stranka Ujedinjeni narodni pokret (UMP) ponovo pokreće pitanje sigurnosti, omiljenu izbornu temu predsednika Nikole Sarkozija. Zbog sve više tuča učenika u školama, nedavnog napada nožem na profesora, unošenja oružja u škole, obračuna bandi u predgrađima velikih gradova i njihovog upada u školska dvorišta, ministar obrazovanja Ksavije Darko predlaže više mera kako bi se povećala bezbednost u školama.
Predlozi uključuju pretres sumnjivih učenika na ulasku u škole, uvođenje pokretne školske policije, koja bi na poziv direktora škole intervenisala, kao i novčano kažnjavanje roditelja za vandalsko ponašanje njihove dece. UMP je odmah podržao predložene mere, a čak u departmanu sa sedištem u Nici, predlažu obavezan pretres svih učenika pri ulasku u škole. Međutim, sindikati u obrazovanju, sve opozicione stranke, uključujući i stranku centra MoDem, ustaju protiv ovog predloga ocenjujući da je „lek štetniji od bolesti“.
Socijalistička partija (PS) izjavila je da je poraz podređivati obrazovne policijskim merama. Brino Žilijar, zadužen za problematiku obrazovanja u PS, smatra da predlažući da u obrazovanju policija zameni predavače vlada pokazuje da je poražena na svim poljima. Legendarni šezdesetosmaš, Daniel Kon-Bendit, nosilac liste „Evropski ekološki pokret“ u pariskoj regiji, ironično primećuje da će UMP „uskoro tražiti da se pretresaju i deca na ulasku u predškolske ustanove“.
Na osnovu statističkih podataka u protekla tri meseca, pored školske, u Francuskoj je pogoršana i opšta sigurnost. Predsednik Sarkozi najavljuje da će predložiti nove reforme policije, dok PS odgovara da je od 2002, kao ministar unutrašnjih poslova i predsednik države uvodio 18 reformi snaga reda. Poverenje u policiju uzdrmano je nakon što je šest meseci u zatvoru držan Žilien Kupe, navodni vođa terorističke grupe ekstremne levice, optužen za izazivanje nesrećnih slučajeva na železnici prošle jeseni. Iako je Kupa pušten na slobodu i stavljen pod policijski nadzor, ustanovilo se da nema dokaza da su on i ostali članovi grupe počinioci terorističkih akata, već mirni građani koji su živeli u zajednici, nalik levičarskim „komunama crvenih brigada“ iz šezdesetih godina prošlog veka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.