Lekar Hitne pomoći u Nišu pisao Vučiću i Lončaru

„Nadam se da ćete preduzeti konkretne poteze kako bi se nešto promenilo u ovoj zdravstvenoj ustanovi. Ne tako davno Zavod je važio za jedan od najboljih i najorganizovanijih u bivšoj Jugoslaviji, a zatim i u Srbiji. A onda je pre desetak godina krenulo posrtanje da bi u protekle četiri godine ova ustanova ‘dotakla dno’ pod rukovodstvom direktora Slavoljuba Živadinovića“, naveo je pismu Branković, protiv koga je rukovodstvo Zavoda nedavno podnelo disciplinsku prijavu jer je svojim komentarima na Fejsbuku navodno narušio ugled Zavoda i uznemirio širu društvenu javnost.

Branković je u pismu, koje je uputio i novoizabranoj gradonačelnici Niša Dragani Sotirovski, objasnio da je najveći problem Zavoda nedostatak lekara koji idu na teren.

„Zbog konstantnog odliva lekara iz ove ustanove u inostranstvo ali i odlazak u penziju sada u Zavodu ima ukupno 37 lekara koji idu na teren. Po Pravilniku o sistematizaciji radnih mesta za ovu ustanovu, koji je inače 2018. godine potpisao Živadinović, treba da bude 51 lekar. Zbog toga umesto sedam terenskih ekipa koje su pokrivale sve delove Niša, u poslednjih godinu dana, uglavnom imamo pet ekipa a broj ljudi koji živi u ovom gradu je sve veći i veći. Da li Nišlije i svi oni koji borave u ovom gradu i koji imaju zdravstveno osiguranje žele da imaju kvalitetnu hitnu pomoć, koju ovaj grad zaslužuje, ili situaciju da ne mogu ni da dobiju lekara na 194, odnosno ekipu hitne pomoći kada im je najpotrebnije?“, upitao je on i podsetio Vučića da je Niš na raskrsnici važnih auto-puteva prema jugu i istoku.

On je dodao da u Zavodu radi i 17 lekara u ambulanti, odnosno na prijemu poziva 194, da i tu „postoji manjak ali nije tako drastičan u odnosu na terenski rad, koji treba da bude prioritet“.

Branković je ukazao da Zavod ima problem i sa manjkom vozila i starim voznim parkom.

„Prosečna starost voznog parka u Zavodu je preko 15 godina. U proteklih pet godina Zavod je kao donaciju dobio samo dva sanitetska vozila – donacija firme Yura i češke vlade, koja se inače koriste samo za transport pacijenata iz Niša do Beograda“, naveo je lekar.

On je upozorio da zdravstveni radnici u Zavodu rade sa medicinskim aparatima od kojih su neki stari i preko 15 godina i koji su uglavnom neispravni.

„Početak globalnog zdravstvenog problema, epidemiju korona virusa Zavod je dočekao nespreman, sa ‘zaštitnim odelima’ kupljenim u molerskim radnjama i rukavicama sa domaćinstvo. A kada smo i dobili zaštitna odela (tek nakon obraćanja uzbunjivača nadležnim inspekcijama), koja su inače jednokratnog karaktera, rukovodioci Zavoda su naredili da se peru (za sve postoje konkretni dokazi). O svemu su obaveštene sve moguće inspekcije, ali nije bilo adekvatne reakcije i sankcionisanja odgovornih“, naveo je Branković.

Prema njegovim rečima, određeni broj radnika Zavoda je u sudskim sporovima sa ovom ustanovom po raznoraznim osnovama.

„Zahvaljujući rukovodstvu Zavoda na čelu sa direktorom u narednom periodu ti sporovi će se okončati nepovoljno po ustanovu sa milionskim odštetama. Sve ovo će u krajnjem dovesti do ponovne blokade računa Zavoda. Interesantno je da direktor umesto da se pozabavi nagomilanim problemima u Zavodu, on pokreće neosnovane disciplinske postupke prema neistomišljenicima koji mu se suprotstave. Njemu podređeni rukovodioci zastrašuju medicinske radnike otkazima, i sprovode diskriminaciju i mobing zaposlenih“, naveo je Branković.

On je naglasio da u ovoj ustanovi ne postoji kontinuirana medicinska edukacija zdravstvenih radnika.

„Nema lekara koji bi je sproveli, koji su inače predviđeni Pravilnikom o sistematizaciji radnih mesta u Zavodu još od 2018. godine, a koja je zakonom predviđena. Moram da istaknem da direktor Zavoda u proteklom periodu retko dolazi na posao, niti se vodi evidencija o njegovom dolasku na posao. Slična je i situacija sa drugim rukovodiocima Zavoda“, naveo je lekar.

Branković je na kraju pisma Vučiću napisao da je „porodičan čovek, otac dveju devojčica, koji živi od ovog posla“.

„Nisam politički opredeljen, niti sam član nijedne partije i pokreta. Zdravlje ljudi i pružanje hitne medicinske pomoći ne sme biti politička stvar… U ovakvoj situaciji u kojoj se Zavod za hitnu medicinsku pomoć nalazi najugroženiji su ljudi kojima je potrebna naša pomoć ali i sami medicinski radnici koji su izložni brojnim neprijatnostima na terenu koje nastaju upravo iz svih ovih problema koje sam naveo. Dosta je ćutanja i zataškavanja. Krajnje je vreme da se nešto preduzme i promeni jer ako se to ne desi, Nišlije uskoro neće imati ko da leči jer će terenskih ekipa niške hitne pomoći biti sve manje i manje“, ocenio je on.

Direktor Živadinović nije želeo da odgovori na pitanja Danasa povodom Brankovićevih optužbi na njegov račun, samo je u poruci napisao da je njegov komentar „odlično“ i zamolio nas da sačekamo odgovor Vučića i Lončara.

Tužbe medicinskih radnika zbog prekovremenih sati

Lekar Miodrag Branković napisao je Vučiću da je manjak radnika Zavodu doprineo da se zaposleni dodatno angažuju, što je za posledicu imalo veliki broj prekovremenih sati koje rukovodstvo nije zakonski regulisalo.

„Zaposleni su rešili da pravdu zatraže pred nadležnim sudskim organima pokretanjem sudskih sporova. Odšteta, koja će radnicima Zavoda u narednom periodu biti isplaćena, biće milionska! Ko će to da plati – pa naravno svi građani koji uplaćuju zdravstveno osiguranje, poreze i doprinose. Ko će da snosi odgovornost zbog toga?“, zapitao je Branković.

Još vesti iz ovog grada

Zašto su načelnici polovine gradskih uprava u Nišu podneli ostavke?

Kompanija iz Pariza preuzela nišku IT firmu

Sporazum o isplati pomoći iz niškog budžeta prvog dana potpisalo 80 radnika, zainteresovanih mnogo više

Univerzitetska profesorka i političarka Tamara Milenković Kerković: Izmene Zakona o visokom obrazovanju su opasan presedan i potencijalna korupcija