Na beogradskom Novom groblju juče je sahranjen pulmolog Vladimir Žugić, načelnik Polikliničke službe Klinike za pulmologiju KCS i profesor Medicinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Bio je vrhunski stručnjak u lečenju astme i hronične opstruktivne bolesti pluća. Preminuo je iznenada 7. avgusta od infarkta, kako nezvanično kažu njegove kolege.
Profesor Žugić je na Medicinskom fakultetu UB završio osnovne i master studije, specijalizaciju iz interne medicine, supspecijalizaciju iz pulmologije, odbranio doktorsku disertaciju i na njemu je bio i predavač u zvanju docenta.
Bio je član Evropskog respiratornog društva, Udruženja pulmologa Srbije, Srpskog lekarskog društva, Jugoslovenskog udruženja za sarkoidozu, saradnik mnogih stručnih časopisa.
Njegove kolege sa Pulmološke klinike i u KCS u šoku su zbog njegovog iznenadnog odlaska koliko i pacijenti širom Srbije, među kojima je i potpisnik ovog teksta.
Kod profesora Žugića počela sam da se lečim na insistiranje porodičnih kardiologa koji su smatrali da je on pravi lekar za moj zdravstveni slučaj.
Bili su u pravu.
I to ne samo zbog stručnosti, dara za lečenje neobičnih dijagnoza, autoriteta, koji je stekao i kod kolega drugih specijalnosti na raznim kongresima i savetovanjima pomerajući granice glavnih tokova klasične medicine.
Posedovao je i retku osobinu među srpskim lekarima da u pacijentima vidi žive duše, a ne samo brojeve sa izveštaja iz labaratorije, spirometrije i drugih dijagnostičkih pulmo metoda.
Imao je strpljenja da objašnjava šta im se događa, u čemu se sastoji lečenje, kakva su iskustva u svetu, da kroz šalu odagnava bezrazložne strahove, u teškim situacijima razume „dramu“ i svede je na razumnu meru, sa ubeđenjem da nema bolesti protiv koje se ne može boriti.
Širio je poverenje zbog kog su mu pacijenti poveravali svoje i živote svojih najdragocenijih bića.
Tome je učio i svoje studente u kontaktima sa pacijentima koji su uvek bili dvosmerna komunikacija.
Radio je dijagnostiku od koje su u Srbiji svi drugi zazirali, čak i u ograničavajućim uslovima beskrajnih tenderskih procedura i propisanih pravila.
Trudio se da se ne primete pritisci sa kojima se nosio – teret epidemije pulmoloških bolesti, koja je eksplodirala kao posledica NATO bombardovanja u osiromašenom srpskom zdravstvu, čak i kad je u pojedinim trenucima KCS imao na raspolaganju dva bronhoskopa za celu Srbiju.
Borio se da od gašenja spasi nekad vrhusku pulmološku grupu u KSC, suočavao sa idejama raznih ministarstava koja više drže do MMF-ovog projektovanog održivog broja stanovnika u Srbiji nego do zdravlja građana.
Kao lekar sa „prve linije“ borbe protiv pandemije u poslednje vreme pojavljivao se u medijima govoreći o virusu korona naučno, razložno i racionalno.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
