„U Srbiji je oko 130 ruskih doktora, a samo pojedini imaju stalne licence za rad“: Doktorka iz Rusije za Danas

Kako Aleksandra otkriva za Danas, ukupno je u Srbiji 130 lekara iz Rusije, ali retki imaju stalne licence za rad, mnogi privremene, idu u kućne posete ruskim državljanima, rade u privatnim klinikama ili onlajn u Rusiji.

„Prvi put sam bila u Srbiji 2014. godine kod profesora Milorada Mitkovića, ortopeda u Univerzitetskom kliničkom centru u Nišu. U Rusiji sam specijalizirala internu medicinu, a ovde sam lekar opšte medicine u jednoj privatnoj klinici. Mi u Rusiji imamo Fakultet za internu medicinu, šest godina učimo samo tu granu medicine. Isto tako je i kada su u pitanju neke druge grane medicine. Šest godina tokom studiranja imamo praksu po mesec dana. Na prvoj godini imamo dva meseca, ali krećemo od poslova spremačice u bolnici. Peremo toalete, menjamo takozvane guske i sve ostalo. Nama su profesori pričali – da bismo postali lekari onda moramo da znamo šta rade spremačice, sestre i ostalo osoblje. Drugi mesec imamo zbrinjavanje hirurških i internističkih pacijenata. Dajemo i odnosimo guske, prevrćemo pacijente, presvlačimo ih“, opisuje Gusak.

„Dozvole za rad sam čekala…“

Govoreći o dobijanju dozvola za rad u Srbiji, Aleksandra kaže da u četovim ili grupama na društvenoj mreži Telegram, glavnom kanalu komunikacije ruskih državljana u Srbiji, napravili su uputstvo, korak po korak, kako se nostrifikuju diplome, traže licence, ali i sve što je neophodno ruskim lekarima.

„Ja sam svoju diplomu nostrifikovala 2017. godine. Morala sam prvo da odem kod sudskog tumača da je prevede i to je trajalo nekoliko dana. Tu dokumentaciju sam poslala u Agenciju za kvalifikacije, priznavanje visokoškolskih diploma. Oni priznaju samo šest godina studiranja, ali ne i specijalizaciju. Ko je završio šest godina interne medicine, on je sada u Srbiji doktor opšte medicine. Ko je završio šest godina Fakulteta za pedijatriju, on je sad isto doktor opšte medicine. To je problem kod pedijatra. Ne mogu da dobiju stalne licence jer ne znaju da leče odrasle ljude. Iz Agencije su mi posle dva meseca poslali odluku da se moja diploma priznaje kao ekvivalent diplomama lekara opšte medicine“, ističe naša sagovornica.

Prema njenim rečima, ona je potom otišla na pripravnički staž u dom zdravlja i UKC Niš koji je trajao pola godine, a sa pripravničkom knjižicom u Ministarstvo zdravlja.

„Položila sam i državni ispit“

„Čekala sam mesec dana za termin polaganja državnog ispita, položila ga i sa dokumentacijom otišla u Lekarsku komoru Srbije. Izrada moje licence trajala je dva meseca. Sada imam sedmogodišnju, stralnu licencu, koju moram, baš kao i svi lekari u Srbiji da je obnavljam na sedam godina“, navodi Gusak.

Ako sada neko želi da potvrdi svoju specijalizaciju u Srbiji, nastavlja naša sagovornica, onda mora da ima stalnu licencu za rad i ode na Medicinski fakultet u Beogradu na dodatnu nostrifikacija diplome.

„Komisija procenjuje da li će tog kandidata pustiti na specijalistički ispit. Od 130 lekara, koliko ih je u Beogradu, a na osnovu podataka iz zatvorene grupe na Telegramu, imamo stalnu licencu ja, jedna doktorka endokrinolog koja živi u Srbiji desetak godina, gastroenetrolog, koji je nostrifikao diplomu i sada je u rangu opšte medicine, prošao je straž i čeka specijalistički ispit, nekoliko stomatologa i još jedan lekar koji radi kao lekar opšte medicina, dok je u Rusiji bio načelnik anesteziologije“, otkriva nam ova doktorka iz Rusije.

Kako dodaje, većina lekara zna da u Srbiji postoji ta privremena licenca za rad.

„Zaposle se u privatnim klinikama, onda im poslodavci prave privremene licence za rad. Što se tiče rada u državnim ustanovama, mi možemo da se prijavljujemo na konkurse. Ali, mogli bismo da dobijemo posao ukoliko nema srpskih lekara na birou. Sad je problem što naši lekari koji ne znaju jezik odlaze po kućama, ali to je kršenje srpskih zakona. Ili rade onlajn za Rusiju ili u privatnim klinikama“, priča Gusak.

Ona dodaje da ruski lekari sa privremenim licencama rade u Beogradu i drugim gradovima.

Naši lekari rade u Beogradu i Novom Sadu

„Imamo neurohirurga, ginekologa, pedijatra u Beogradu u privatnim klinikama, u Novom Sadu reumatologa i ORL, ali i psihijatra. Neke klinike traže znanje srpskog jezika, a neke ne“, priča ona.

Na pitanje da li zna koliko je građana Rusije došlo u Srbiju od početka rata sa Ukrajinom, ona ističe da ih je u zatvorenoj Telegram grupi oko 16.000.

„Ne znam da li je to prava brojka. Ne verujem. Naši građani u toj grupi preporučuju jedni drugima gde da idu, kod kojih lekara, kako su prošli na lečenjima“, navodi ona i dodaje da bi radije u Srbiji radila u državnom zdravstvu.

„Uređenije je od privatnog, za razliku od situacije u Rusiji, ali mu fali preventivna medicina. Preventivni pregledi. U Rusiji kažnjavaju lekare u državnom zdravstvu ako njihovi pacijenti ne idu jednom godišnje na preventivni pregled. Takođe, vidim da su sada male boginje i veliki kašalj počeli da se šire u Beogradu. Zašto ljudi ne vakcinišu svoju decu? U Rusiji svi trče da se vakcinišu. To nam nije jasno. Vodimo decu da primaju i vakcine i protiv gripa“, dodala je Gusak.