„Klinički centar imao po 20.000 prijava pacijenata godišnje“: Penzionisani lekari o ideji Danice Grujičić da se iz penzije bave inspekcijskim radom

Ona je rekla da postoji deficit zdravstvenih inspektora i da država „mora da im poveća plate“.

„Inspektor ima 60.000 platu. To je malo. Kažu nije sve u novcu, pa izvinite, ali jeste. Čovek mora da bude visoko obrazovan i da ima iskustvo da bi bio dobar inspektor i na kraju dana važno je šta on može da kupi za tu platu“, izjavila je Grujičić.

Neka najveća imena srpske medicine, profesori koji su proveli 40 godina u onkologiji, kardiohirurgiji i, na primer, infektologiji, a bili i direktori zdravstvenih ustanova, komentarišu za Danas predlog ministarke svakojako, ali su saglasni da bi povećanje broja inspektora imalo za posledicu povećanje kvaliteta pružanja zdravstvenih usluga pacijentima.

Kovčin: Odazvao bih se da radim inspekcijski nadzor u oblasti onkologije

Prof. dr Vladimir Kovčin, onkolog i bivši direktor KBC „Bežanijska kosa“, kaže za Danas da on jeste bio u različitim inspekcijskim komisijama dok je bio u radnom odnosu i „nije neki problem da se to radi“.

„Međutim, za lekara koji će ići u inspekciju bitno je da ima važeću licencu, važno je da se edukuje. Ali, svi ljudi koji su radili 40 godina imaju neko iskustvo iz svoje oblasti, tako da teoretski može ministarkina ideja da se sprovede“, navodi taj naš čuveni onkolog.

Upitan da li bi se on odazvao pozivu države da bude zdravstveni inspektor, kaže:

„Pristao bih da se odazovem, da odem u inspekcijski nadzor u ustanovu koja se bavi onkologijom i bitno je iskustvo tih ljudi koji su sada u penziji. I ne bi trebalo to neko da gleda kao da je provera, osuda ili slično, već unapređenje poboljšanja edukacije, uslova rada, pružanja zdravstvene usluge pacijentu.“

Miljko Ristić, kardiohirurg u penziji i bivši direktor Univerzitetskog kliničkog centra Srbije (UKCS), ali i Klinike za kardiohirurgiju UKCS, kaže za Danas da ideja ministarke zdravlja jeste dobra da se poveća broj zdravstvenih inspektora i tako što bi se lekari koji su u penziji pozvali da to postanu, i dodaje:

Miljko Ristić: Imali smo godišnje po 20.000 prijava pacijenata

„Ima puno nedostataka u sistemu zdravstvene zaštite. Osim inspektora, imamo i manjak doktora određenih specijalnosti, liste čekanja protežu se u nedogled. U svakom slučaju, iskustvo lekara koji su u penziji može da bude korisno. Tačno je da je sada nedovoljan broj zdravstvenih inspektora, baš kao što je to bio slučaj, na primer, dok sam bio direktor UKCS. Imali smo godišnje i po 20.000 primedbi pacijenata i pritužbi građana na lečenje i rad zaposlenih u Kliničkom centru“, objašnjava taj profesor.

Na pitanje da li bi se odazvao pozivu i postao zdravstveni inspektor iz penzije, on kaže da bi:

„Ako bi bilo više inspektora, primedbe pacijenata bi se značajno smanjile u korist efikasnijeg lečenja.

Njegov kolega iz Niša, Žarko Ranković, infektolog i bivši direktor Klinike za infektologiju u UKCS Niš, dodaje za Danas da ne zna da li je dovoljan broj inspektora jer te podatke ima Institut za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut“.

„Lično mislim da ne bih mogao da odgovorim tom zadatku. Ono što bih moga jeste kontrola rada ustanova i lekara iz oblasti infektologije“, ističe taj profesor.

Žarko Ranković: Na bih napuštao penzionerske dane

Na pitanje da li bi napustio penzionerske dane, on kaže:

„Ne bih“.

Ideju da bi trebalo da se promene sistemski zakoni u vezi sa ingerencijama zdravstvenih isnpektora istakao je juče Vladan Jakovljević, načelnik zdravstvene inspekcije Ministartva zdravlja.

On je, gostujući u RTS, naveo da redovni nadzori zdravstvenih ustanova zavise od rapoloživog vremena zdravstvenih inspektora i u direktnoj su vezi od broja predstavki građana.

„Uveliko radimo na predlogu da se izmeni i dopuni Zakon o zdravstvenoj zaštiti“, naveo je on .

Uz to, a između ostalog, Jakovljević je kazao i da su inspektori prošle godine imali oko 4.096 nadzora od kojih je 350 bilo redovnih.

„Vanredni nadzor vrši se iz više razloga tokom kojeg se zdravstveni inspektor fokusira na razlog prijave i predstavke građana“, objasnio je on.