Koliko stvarno ima lekara u Srbiji i koliko su pacijenti diskriminisani zbog toga što se nisu spojili državno i privatno zdravstvo?

Prema evidenciji Lekarske komore Srbije (LKS), u Srbiji ima 35.999 lekara koji poseduju važeću licencu za rad.

Prema istim podacima, lekara sa važećom licencom zaposlenih u privatnom zdravstvenom sektoru ima 5.304, a u državnom zdravstvenom sektoru zaposleno je 26.540 lekara.

Ovome možemo dodati i broj nezaposlenih lekara u Srbiji kojih, prema evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje koja je Danasu poslala taj podatak, ima ukupno 1.411.

Kada uzmemo u obzir lekare i iz privatnog i iz državnog sektora i njima dodamo lekare koji su trenutno bez posla vidimo da se broj lekara znatno razlikuje od onog koji Batut navodi u svojoj statistici.

Direktor Lekarske komore Srbije, doktor Miodrag Stanić kaže za Danas da se Lekarska komora zalaže za objedinjavanje privatnog i državnog zdravstva kao i za to da lekari koji rade u privatnoj praksi dobiju sva prava koja im zakonom pripadaju.

„Najčešći primeri problema sa kojima se lekari, ali i pacijenti susreću u praksi, a koji bi se otklonili boljom integracijom privatnog sektora sa državnim, su priznavanje bolovanja i uputa izdatih u privatnim zdravstvenim ustanovama i privatnoj praksi. Tako pacijenti ne bi bili prinuđeni da po iste papire idu i kod državnog izabranog lekara“, kaže dr Stanić.

On dodaje i da bi se integracijom privatnog zdravstvenog sektora u zdravstveni informacioni sistem došlo do potpunijih podataka o pacijentu i njegovom lečenju.

„Došlo bi se do preciznih, potpunih podataka o pacijentu koji je određene usluge već dobio u privatnom sektoru, čime bi se sprečilo da iste medicinske procedure obavlja više puta“, ističe dr Stanić.

Napominje i da bi se kompletnom integracijom privatnog i državnog zdravstva dao veliki doprinos kvalitetu lečenja, a širok dijapazon zdravstvenih usluga bio bi dostupan velikom broju pacijenata.

„Privatni sektor u zdravstvu, prema postojećim procenama, ima nekoliko milijardi evra uloženih u opremu za rad i zapošljava preko 5.000 lekara i više desetina hiljada medicinskih sestara i tehničara i nemedicinskog osoblja“, priča dr Stanić.

Prema njegovom mišljenju, ovaj veliki potencijal privatnog sektora nije dovoljno prepoznat i iskorišćen.

„Na državi je da taj potencijal prepozna. Da tamo gde postoje liste čekanja, gde se iz objektivnih razloga ne mogu građanima učiniti dostupnim neke zdravstvene usluge, uz određene standarde i uslove, te usluge delegiraju privatnom sektoru.“, smatra dr Stanić.

On navodi da je već bilo uspešnih projekata u pravcu delegiranja usluga privatnom zdravstvenom sektoru.

„Vrlo uspešni projekti u tom pravcu do sada su bile operacije presenilne i senilne katarakte, vantelesna oplodnja i hiperbarična terapija, gde je uključena privatna praksa, upravo da bi se liste čekanja za te vrste intervencija potpuno ukinule“, kaže dr Stanić.

Cilj Lekarske komore Srbije je, kako kaže naš sagovornik, da se svi segmenti zdravstvenog sistema, privatni i državni, integrišu u jedan zajednički sistem zdravstva.

„Sistem koji će biti visoko efikasan, visoko stručan, profesionalno odgovoran, moderno tehnološki opremljen i funkcionalan, sistem zdravstva koji omogućava dostupnost usluge uz brzo uspostavljanje dijagnoze i sprovođenje procesa lečenja“, kaže dr Stanić.

Karađinović: Nemoguće je da fond dva puta plaća istog lekara

Koordinator NVO „Dokotori protiv korupcije“ stomatolog dr Draško Karađinović kaže za Danas da je razlog tome što do sada  nije došlo do spajanja privatnog i državnog zdravstva taj što sistemski zakoni nasleđeni iz, kako on kaže, perioda državnog monopola i danas, u vreme tržišne ekonomije, uređuju zdravstvo.

Dodaje i da je problem, kako je on to nazvao, „legalizacija sukoba interesa“.

„Očevidan oblik sistemske korupcije je posledica zakonske norme dopunskog rada kojim se dozvoljava državnom lekaru da istovremeno radi i u privatnom sektoru“, smatra Karađinović objašnjavajući da taj „legalizovan konflikt interesa“ ima teške posledice za pacijente.

„Dopunski rad smanjuje produktivnost državnog sektora, stvara veštačke liste, a principi na kojima počiva javno zdravstvo, jednakost, pravednost, dostupnost, nisu ostvarivi za veliki broj osiguranika sa malim finansijskim kapacitetom zbog nužnosti dodatnog plaćanja“, navodi Karađinović.

On pita kako je moguće integrisati privatni sektor u finansiranje od strane RFZO koje osiguranici pune obaveznim doprinosom od 10,3 odsto na bruto platu?

„Nemoguće je da fond dva puta plaća istog lekara, jednom kroz platu u državnoj ustanovi a drugi put za usluge koje isti lekar pruža tom istom osiguraniku ali ssda u privatnom sektoru! Ili kako izabrani lekar iz državnog doma zdravlja može da radi privatno dopunski kad prima platu u funkciji broja osiguranik a koji se onda ponovo javljaju tom lekaru posle podne, sada u statusu privatnika? Kada se legalizuje konflikt interesa, tada brojni apsurda se odmah manifestuju“, zaključuje Karađinović.

Zvanična statistika

Sa druge strane, kako je Danas već pisao, u Srbiji na jednog lekara ide blizu 400 pacijenata, kažu najnoviji podaci koje je ove godine objavio Institut za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“.

Prema podacima Batuta, koje je objavio i Republički zavod za statistiku (RZS) u svom Statističkom godišnjaku za 2023. godinu, u Srbiji trenutno radi 20.186 lekara, 1.533 stomatologa i 1.395 farmaceuta.

Broj stanovnika na jednog lekara iznosi 339, dok na jednu bolničku postelju ide čak 160 pacijenata.

Kako nam govore podaci RZS-a, broj pacijenata na jednog lekara uopšete se nije smanjio u periodu od 2012. do 2021. godine već ostao gotovo identičan i konstantno se kretao oko brojke od 350.

Dr Rade Panić, anesteziolog i doskorašnji predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, kaže za Danas da ovakvi podaci postoje kako bi se videlo kako Srbija stoji u poređenju sa Evropskom unijom kada je u pitanju broj pacijenata na jednog lekara.

U državama Evropske unije, prema podacima Eurostata, u proseku radi 350 lekara na 100.000 stanovnika, što znači da u EU na jednog lekara dolazi oko 250 potencijalnih pacijenata što je za 100 manje nego u Srbiji.

„Institut za javno zdravlje je taj koji treba da planira šta je neophodno Srbiji u zavisnosti od toga kakvi su pacijetni, odnosno kakva je patologija i kakve bolesti dominiraju u određenom kraju, tako se pravi plan koji će lekari biti potrebni odnosno biti zaposleni u ustanovama koje pokrivaju određeni kraj“, kaže dr Panić.

Prema podacima Instituta za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut“ iz 2022. godine u Srbiji je najviše lekara na 100.000 stanovnika u Nišavskom okrugu (470), zatim u Šumadijskom (387) i na teritoriji Beograda (366). Najmanje lekara na 100.000 stanovnika ima u Sremu i to samo 195, zatim u Mačvi (225) i u Rasinskom okrugu (234).