Ni 70 godina posle, zločine kakvi su bili oni nad Jevrejima tokom Drugog svetskog rata teško je zaboraviti. „Ali i u tim danima beznađa i tragedije, pojedinci su, prkoseći smrti, pružili ruke svojim jevrejskim prijateljima – devojčici koja je zakucala na vrata, ženi koja je izbegla streljanje“, rekao je sinoć ambasador Izraeala u Beogradu Josef Levi, pre nego što će potomcima Vojislava Kneževića i Nurije i Devlete Pozderac uručiti medalje „Pravednik među nacijama“.
Knežević je iz logora na Starom sjamištu spasio ženu svog brata i četvoro maloletne dece, dok su Pozderci, ugledni veleposednici iz Cazina od smrti spasili jevrejskog lekara Levija i njegovu suprugu Klaru. Svedočanstva o podvizima ovih ljudi u mraku sale Beogradskog dramskog pozorišta sinoć je presecao Beogradski bluz Aleksandra Simića, te Kadiš i Oseh Shalom. Ambasador Levi je podsetio na to da je u Beogradu jevrejska zajednica od 35.000 ljudi među prvima u Evropi nestala. Da Dorćol više nije jevrejska četvrt, ali kako „bezdušni plan da nas potpuno istrebe nije uspeo“. „Klanjamo se ovim herojima koji su nas naučili velikoj lekciji o samilosti i ljubavi“, rekao je Levi.
Posle rabina Isaka Asijela, gostima se obratio i praunuk Nurije Pozderca, i predsednik Generalne skupštine UN Vuk Jeremić. „Moje neizmerno uzbuđenje zbog ovog priznanja proizlazi iz dubokog osećaja da ova stara porodična priča nije u meni živa samo zato što afirmiše opšteljudske principe, već i zato što moje razumevanje događaja u savremenom svetu čini istorijski živim“, rekao je Jeremić, citirajući naizmenično Branka Ćopića i Iva Andrića
Smisao života na prostoru bivše Jugoslavije, naglasio je, ne treba tražiti samo u pamćenju preživljenog zla, već i dobra. „Kao posledica onoga što nam se dogodilo, mi danas nemamo ovde praktično nijedan narod koji je zadovoljan svojim položajem i imamo skoro sve iz čijih dubina se tako često čuje kako je za zlo koje im se događa krivac onaj drugi, koji živi pored njih“. Pre Kneževića i Pozderaca medalju pravednika dobilo je 140 Srba. Da bi sačuvali od zaborave sve one koji su izgubili živote, ali i one koji su spasili mnoge, Izrealci su još 1953. osnovali Yad Vashem, spomen obeležje Holokausta, otud i ovo priznanje.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
