Lekcija za nauk

Srbija – Makedonija 75:89

(17:29, 15:19, 13:22, 30:19)

Hala: Podmežakla. Gledalaca: 5.800. Sudije: Kerebuh (Italija), Kalpakas (Švedska), Petek (Slovenija).

Srbija: Nedović 11, Nem. Krstić, Micić 3, Bogdanović 6, Bjelica 13, Marković 9, Kalinić, Gagić, Nen. Krstić 9, Anđušić 19, Katić 4, Štimac 1.

Makedonija: Kostoski, Ilijevski 16, Sokolov, Mekejleb 27, V. Stojanovski 7, D. Stojanovski 8, Brčkov, Gečevski 9, Antić 16, Gjuroski, Samardžiski 6.

Dan pauze sigurno je došao kao poručen srpskim košarkašima, nakon najgore partije od početka priprema i na samom Evropskom prvenstvu. „Orlovima“ su sačene krila koja su tako lepo raširili nakon dve uvodne pobede. Debakl se mogao naslutiti posle samo nekoliko minuta. Uvodnoj prednosti Makedonoca, za koje nije nastupio Čekovski zbog povrede, kumovale su i sudije, koja su u prvoj četvrtini rivalu dosudile čak 15 slobodnih bacanja. Iako su Mekejleb i Ilijevski imali svoje šutersko veče, najveći problem za srpsku odbranu predstavljao je Antić. Bjelica nikako nije mogao da sačuva krilnog centra Atlante, koji je od njega fizički mnogo jači. Pero je dominirao u skoku, pre svega ofanzivnom. Srpski košarkaši su neshvatljivo bili mekani u odbrani, konstantno preuzimajući prilikom svake blokade, što je iskusnim bekovima poput Mekejleba olakšavalo posao u prodoru. Ilijevski je sa dve vezane trojke pred kraj poluvremena uvećao prednost rivala na veliki 16 poena (48:32). Umesto da u trećoj četvrtini Katić i Krstić napokon primire pre svega Antića, makedoncki krilni centar je gotovo svaki duel dobio, što je još više povećalo samopouzdanje njegovim saigračima. Srbija nikako nije uspevala da organizuje napad. Poziciona igra gotovo da nije postojala, a ni ulasci sa klupe Micića, odnosno premeštanje Nedovića na mesto jedinice nisu pomogli. Česti nerezonski šutevi iz neizgrađenih pozicija, samo su bili potvrda konstatacije da srpski bekovi uopšte nisu ličili na igrače koji su bili bolji od recimo Litvanije. Krstić je takođe podbacio. Nikako nije uspeo da reši konstantna udvajanja od strane rivalske odbrane, tako da su Makedonci rešivši sve enigme mogli da lagano povećavaju prednost do za nas nepodnošljivih 26 razlike. Nekoliko pogođenih trojki u poslednjoj deonici više su posledica opuštanja Makedonaca i činjenice da je zaostatak nenadoknadiv, nego nešto bolje i konciznije igre Ivkovićevih izabranika. Markovićeva povreda zgloba pred kraj poslednje deonice srećom nije teže prirode i to je verovatno jedina dobra vest u meču sa južnim komšijama. Ostaje nada da je lekcija naučena, jer u suprotnom srpski brod bi lako mogao da se nasuče na tanak led u Jesenicama.