Foto: Aleksandar RoknićU Srbiji postoji čitav niz lokacija na kojima je kvalitet vazduha ocenjen kao “dobar”, ali se, pri tome, nisu merile suspendovane PM čestice, čime se stvara lažna slika, rekao je FoNetu autor XEco aplikacije Dejan Lekić.
On je najavio da će ove godine biti postavljene nove stanice za merenje ambijentalnog vazduha, u okviru programa koji je finansirala Evropska unija.
Novi insturmenti za merenje biće postavljeni na 17 lokacija u Srbiji, precizirao je Lekić u serijalu razgovora Vidokrug o ekologiji, napominjući da to nije deo Programa zaštite vazduha do 2030. godine, koji je Vlada usvojila u decembru 2022. godine.
Na pojedinim lokacijama biće zamenjeni postojeći uređaji, dok će na novim lokacijama biti postavljeni uređaji za merenje, pre svega, PM čestica.
Lekić je ukazao i na nalaz Državne revizorske institucije u kojem se eksplicitno kaže da merenje kvaliteta vazduha na mnogim mestima nije svrsishodno, jer se „ne mere zagađujuće materije koje bi trebalo da budu merene“.
Program zaštite vazduha do 2030. godine usvojen je sa godinu dana zakašnjenja, podsetio je on, uz pretpostavku da je uzrok bilo finansiranje tog programa.
On je veoma zahtevan u smislu finansijskih sredstava potrebnih za njegovo sprovođenje”, naglasio je Lekić, objašnjavajući da je program vredan 2,6 milijardi evra.
Kako je ukazao, nepovoljno je to što je program usvojen dan – dva pre ili posle usvajanja budžeta za 2023, što govori da sredstva predviđena za njegovo sprovođenje vrlo verovatno nisu u potpunosti uvedena i obezbeđena u budžetu za ovu godinu.
To, međutim, ne mora da spreči sprovođenje delova tog programa, jer postoje rebalans budžeta i budžetska rezerva, predočio je Lekić.
Govoreći o Programu, on je objasnio da podrazumeva primenu zakonske regulative, podršku građanima pri zameni grejnih tela i obaveštavanje javnosti.
Dobar deo zakonske regulative je prenet iz evropskog zakonodavstva, ali se delimično ne primenjuje ili je odložena primena ili se jednostavno gleda na drugu stranu, rekao je Lekić.
Primena tih evropskih direktiva, kako je istakao, zapravo znači smanjenje emisija zagađujućih materija iz termoenergetskog sektora u Srbiji.
Za Srbiju usvajanje Programa znači prekretnicu zato što se sada prvi put događa da je Vlada prihvatila nešto što je nevladin sektor zahtevao, čemu se pridružila i stručna javnost.
“U samom dokumentu, u analizi sadašnjeg stanja u Republici Srbiji, konstatuje se da je 2015. godine, koja je uzeta kao referentna početna godina, oko 11.000 ljudi prerano umrlo u Srbiji od posledica zagađenja vazduha”, rekao je Lekić.
Samo usvajanje tog programa stvara mogućnosti za izmenu drugih zakonskih regulativa, dodao je on i ocenio da je veoma bitno pitanje sinhronizacije sektora zaštite životne sredine i sektora zdravlja.
Nacionalni savez za zdravlje bi trebalo da reaguje i prilagodi zdravstveni sistem aktivnostima koje su potrebne da bi se smanjio uticaj zagađenja vazduha na zdravlje ljudi, zaključio je Lekić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
