Lekić o kvalitetu vazduha: Izveštaj DRI dovodi u pitanje zvanična saopštenja o aerozagađenju

Kako se navodi, kvalitet vazduha ocenjuje se na osnovu podataka sa lokacija koja nisu predviđena za ocenjivanje kvaliteta vazduha, usisne cevi za uzimanje uzoraka su neadekvatno postavljene, kašnjenja u dostavi i obradi podataka o kvalitetu vazduha se ponavljaju iz godine u godinu, ne vrše se propisana merenja koncentracija svih zagađujućih materija.

DRI takođe konstatuje da za merenja koncentracija zagađujućih materija u vazduhu se primenjuju i druge metode, bez dokazivanja ekvivalentnosti, kao i da nije kreiran jedinstven indeks kvaliteta vazduha na nivou Republike Srbije.

Komentarišući ove nalaze DRI, Dejan Lekić, iz Nacionalne ekološke asocijacije, kaže da ovaj izveštaj u mnogome dovodi u pitanje ono što smo slušali kao zvaničan stav.

– Sada je DRI postavila pitanje kvaliteta merenja koje sama država sprovodi. DRI kaže da moraju da se urade mere ekvivalencije, odnosno da se proveri koliko su ta merenja zapravo referentna. Mi smo godinama unazad slušali da su državni podaci ono što građani treba da prate i da merenja koja se sprovode na meračima koje su građani sami postavili ne treba uzeti u obzir. Sada se ispostavlja da državna merenja nisu ništa referentnija nego podaci koje građani proizvode na svojim meračima – kaže Lekić.

Kao drugi važan nalaz DRI, sagovornik Danasa ističe preporuku upućenu Institutu za javno zdravlje da treba da uradi procenu uticaja lošeg kvaliteta vazduha na ljudsko zdravlje.

– To je ključni dokument koji nama nedostaje, i do koga treba da se dođe kombinacijom podataka iz zdravstvenog sistema i sistema za zaštitu životne sredine. Šta se dešava sa zdravljem stanovništva kada imamo pikove zagađenja iz meseca u mesec iz godine u godinu? Odgovor je nemamo pojma – ističe Lekić.

Iz izveštaja DRI se vidi da su u prethodnom periodu lokalne samouprave potrošile milione, čak i milijarde dinara, u slučaju Beograda, a da kvalitet vazduha nije poboljšan.

Dejan Lekić ističe da i sama DRI konstatuje da za početka uopšte nije određeno šta su kvalifikatori uspešnosti.

– Ne postoji kvanitifikacija na osnovu koje bismo mogli da kažemo ova mera je doprinela smanjenju zagađujućih materija, i nju i dalje treba da sprovodimo. Ovde se tvrdi da je došlo do nekog poboljšanja a niko ne kaže na osnovu čega je to poboljšanje izmereno – navodi Lekić.

On međutim dodaje da je i činjenica da lokalne samouprave nemjau nikakav uticaj na jedan dobar deo zagađenja a to je termoenergetski sistem, kao i da često nedostaje saradnja nadležnih na lokalu da bi propisane mere bile uopšte i implementirane.

– Dobro je što imamo izveštaj DRI, koji je dosta kritički nastrojen. Dobro je i što je Vlada usvojila program kvaliteta vazduha, dokument koji potvrđuje sve ono što stručnjaci i NVO sektor govorili. Dakle da je u Srbiji povećano zagađenje, da zbog toga preprano godišnje umre 11.000 ljudi, da je potrebno uložiti 2,6 milijardi evra da se problem zagađenja donekle reši do 2030. godine. Znači, sve znamo, sada treba da počnemo sa implementacijom mera i preporuka – zaključuje Lekić.