Lekić: Sve veći pritisak na novinare

Lekić je ukazao da je prošle godine zabeleženo 69 napada, verbalnih pretnji i pritisaka na novinare i konstatovao da je jasan trend povećanja.

Smanjuje se broj fizičkih napada, a raste broj pretnji i pritisaka, ocenio je Lekić i istakao da je broj uvreda i pretnji novinarima povećan u vreme predsedničke kampanje u Srbiji.

On je naglasio da su na udaru najviše bili novinari koji su kritički pisali o kandidatu vladajuće koalicije na izborima za predsednika.

Konstatujući da novinarima nije dobro u Srbiji, Lekić je rekao da o tome svedoči i podatak da niko od novinara koji su napadnuti 31. maja nije želeo da govori pred malobrojnim kamerama redakcija koje su bile voljne da o tome izveštavaju.

Lekić je izrazio i očekivanje da će Savet Evrope kontaktirati srpske vlasti povodom napada na novinarku Lidiju Valtner u danu kada je novi predsednik Srbije Aleksandar Vučić položio zakletvu.

On je ukazao da i dalje nisu rešeni slučajevi ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Dade Vujasinović i Milana Pantića, kao i pokušaj ubistva novinara Dejana Anastasijevića.

Predsednik Izvršnog odbora Udruženja novinara Srbije Petar Jeremić je ukazao da su novinari u manjim sredinama posebno ugroženi i pozvao ih da ne oklevaju i prijave slučajeve pretnji, napada i pritisaka.

Na nama je da se borimo i da ne odustanemo kako bi bezbednost novinara bila veća, podvukao je Jeremić.

Predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija Milorad Tadić je ocenio da se „režimi“ u Srbiji menjaju, ali da pritisci i napadi na novinare ostaju.

Prema Tadiću, depresivno je što se o problemu zaštite novinara govori već 20 godina, a da se situacija ne popravlja.

Tadić je pomenuo i slučaj novinara Uroša Uroševića iz Požarevca, protiv koga je pokrenuta istraga nakon što je objavio vest o tome da je neispravna voda za piće iz lokalnog vodovoda.

Generalna sekretarka Lokal presa Snežana Milošević je istakla da novinare lokalnih medija najviše tuže ljudi iz vlasti i direktori javnih preduzeća, kao i lokalni poslovni ljudi.

Ona je podvukla da novinari dobijaju preteće SMS poruke, da im se buše gume na automobilima, kao i da se protiv njih podižu tužbe.

Milan Antonijević iz JUKOM je poručio da ta nevladina organizacija pruža besplatnu pravnu pomoć novinarima i da će nastaviti to da čini.

Zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković ocenio je danas da postoji pozitivno raspoloženje novinarskih udruženja i medijskih asocijacija za saradnju u primeni sporazuma o merama bezbednosti novinara, ali da bi trebalo da budu svesni da zakon ograničava davanje informacija u javnost.

Zakon je propisao šta u kom momentu može da se da i kome, jer nisu svi podaci dostupni, a tužilaštvo i sud nisu vlasni da menjaju zakon, rekao je Stamenković.

Kako je istakao, tužilaštvo i Ministarstvo unutrašnjih poslova ispunjavaju svaku tačku sporazuma, a neki propusti koji su se javili u radu organa na terenu biće uskoro ispravljeni.

Stamenković je ukazao i da ne mora svaka pretnja novinaru biti krivično delo, može biti i prekršaj, ili se kvalifikovati kao kleveta, ili kao delo koje se ne mora goniti po službenoj dužnosti, nego privatnom tužbom.

Advokat Miloš Stojković podsetio je da je svaki izveštaj Evropske unije od 2014. godine govorio da Srbija mora da radi na dostizanju povoljnijeg okruženja za razvoj slobode izražavanja.

I dalje postoje bezbednosni problemi i napad na fizički integritet novinara, a prisutna je i autocenzura, pa država svojim aktivnostima mora da razvije povoljno okruženje za razvoj slobode izražavanja, konstatovao je Stojković.

Predsednik Upravnog odbora Asocijacije medija Zoran Sekulić ukazao je da je pitanje bezbednosti novinara znatno šire od primene zakona i postojanja bilo kakvih mehanizama.

Imamo medijsku praksu koja se svakog dana drastično uvećava, ono što zovemo medijska scena zauzima veći prostor nego što su do juče zauzimali tradicionalni mediji, napomenuo je Sekulić.

On je naglasio da to onda otvara prostor za pitanje ko se danas smatra novinarom, jer je pojava društvenih mreža otvorila neograničen prostor da se na sceni pojave ljudi koji nisu novinari, a objavljuju stvari koje su u javnom interesu.

Sekulić smatra da i takvim ljudima treba pružiti zaštitu, bez obzira da li su formalno novinari ili nisu, „jer se čini da život prevazilazi zakonske norme“.

Prema njegovom mišljenju, postoji niz preduslova za zaštitu novinara, koji se ne tiču zakona i mehanizama, a jedan od njih je politički i javni ambijent u kojem danas rade novinari i mediji.

On je naveo da je ambijent takav da je, sve dok centri moći gledaju na novinare kao sredstvo, toljagu, ili kao na neprijatelje, neće moći mnogo toga da se promeni.

Sekulić je podsetio da političari napadaju i prozivaju novinare i medije na konferencijama za štampu, a na inauguraciji predsednika Srbije videlo se i kako se nekažnjeno napadaju i „odnose od tačke A do tačke B“.

Ako ćemo da se štitimo samo mehanizmima i zakonima, bojim se da to suštinski neće promeniti stvari, zaključio je on.

Direktor Fondacije „Slavko Ćuruvija“ Ilir Gaši ocenio je da je situacija u zaštiti novinara posebno teška jer u društvu i među novinarima samima postoji ogromno nepoverenje prema institucijama.

Postoji mogućnost i da je sistem nešto što je izvor pretnje za novinare, odmetnuti deo državne strukture, rekao je Gaši.

Predsednik komisije za istragu ubistava novinara Veran Matić predložio je da, po pitanju sporazuma o zaštiti bezbednosti novinara, udruženja i medijske asocijacije izaberu koordinatora koji bi omogućio da rad po tom pitanju i saradnja sa državnim organima budu efikasniji.

Matić je kao primer naveo „odnošenje“ novinarke Danasa Lidije Valtner sa skupa podrške Aleksandru Vučiću tokom polaganja predsedničke zakletve.

Bilo je potrebno da se pola sata nakon toga pojavi zaduženi policajac, da uzme iskaz, da taj proces počne odmah, da ne čekamo nekoliko dana, objasnio je Matić. (Kraj) lj/dal 16:45

Konferenciju o medijskim slobodama i zaštiti novinara organizovalo je Nezavisno društvo novinara Vojvodine, uz podršku Ambasade Australije i Misije OEBS.

Fajon: Tužno stanje srpskih medija

Strazbur – Poslanica Evropskog parlamenta (EP) iz Grupe socijalista Tanja Fajon ocenila je danas da EP nema dovoljno mehanizama koji bi uticali na situaciju medijskih sloboda u Srbiji i napomenula da „svi znamo da je to vrlo ozbiljno pitanje“.

Uvek upozoravamo, ali očito to nije dovoljno, s obzirom da su indeksi slobode medija u Srbiji veoma tužni, ako tako mogu da kažem. I kao bivši novinar mislim da je to neprihvatljivo, izjavla je Fajon za Radio Slobodna Evropa.

„Ja ću na to i dalje upozoravati u razgovorima sa srpskim vlastima, jer to je sigurno nešto gde Srbija ne može da ide dalje i napravi značajan progres prema Uniji”, dodala je ona.

Fajon je rekla da su Rezolucijom koju je danas u Strazburu usvojio EP Srbiji poslati pozitivni signali, ukazujući istovremeno na mnogobrojne probleme kada je reč o poštovanju demokratskih standarda, vladavine prava i poštovanja ljudskih prava.

“Postavljam pitanje zato što imamo slučajeve poput Savamale. Imamo slučajeve koji nikada nisu rešeni po pitanju slobode medija i fizičkih napada na novinare. Sve su to pitanja koja se tiču poglavlja 23. i 24. i bojim se da vlasti u Srbiji sada na njih ne bi mogle da daju pozitivan odgovor”, rekla je.

Ne bi bilo dobro do zatvaramo oči kada su u pitanju demokratski standardi ili vladavina prava, naglasila je Fajon.

Prema njenim rečima, ponekad se čini da Evropska komisija nema dovoljno političke snage ili ambicije.

Komesar Johanes Han u utorak nije spomenuo slobodu medija, a svi znamo da je to vrlo ozbiljno pitanje. Videla sam fotografije novinara koji su bili napadnuti, što je sigurno neprihvatljivo, upozorila je Fajon.

Ona je podsetila da je već godinama prisutna ista preporuka, ili kritika, Evropske komisije, zbog čega bi vlasti u Srbiji trebalo da naprave nešto.

Fajon smatra da bi u tome bio značajan pritisak Evropske komisije, ali ona danas kao da nema dovoljno snage.

Znamo da je predsednik Junker rekao da neće biti proširenja u narednih pet godina i čini mi se da ova komisija nema puno ambicija, ali to nije razlog da srpske vlasti ne sprovode reforme, zaključila je ona.