Roditelji moraju da veruju dečjim psihijatrima: Profesor Radan Stojanović o lekovima koji se daju deci

„Za taj uzrast postoji realativno mali broj lekova koji je odobren za primenu zbog nedostaka ozbiljnih studija na deci i adolescentima. Kod dece se primena lekova svodi na osnovu procene zanovane na efektima kod odraslih i na kliničkom iskustvu. U velikom broju slučajeva reč je o of – lejbl primeni lekova, odnosno u ovom slučaju koji nisu odobreni za uzrast, ali se smatra ta je takva primena, u nedostatku adekvatnih lekova koji su odobreni za lečenje određenih poremećaja u dečjem uzrastu, opravdana jer nema terapijskih alternativa, a kliničko iskustvo je povoljno“, objašnjava on.

Kako dodaje, potrebno je u terapiji naći balans između farmakoterapije i posihoterapije.

„Kada je, na primer, depresija u pitanju imamo lek fluksetin iz grupe selektivnih inhibitora preuzimanja serotonina (SSRI). Kada su anksiozni poremećaji u pitanju smatra se da je psihoterapija prva terapijska linija, osim nje tu su antideprsivi, kada je opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP) u pitanju antidepresivi SSRI smatraju prvom terapijskom linijom. Kod psihoza daju su antipsihotici druge generacije jer imaju bolji bezbednosni profil“, kaže Stojanović.

On savetuje roditeljima da sami ne procenjuju da li su propisani lekovi njihovoj deci dobri ili ne jer u uputstvu za lek piše da nisu ispitani na mlađima od 18 godina i dodaje:

„Jedina kvalifikovana osoba za propisivanje lekova je psihijatar, roditelj bi trebalo da mu veruje, možda u razgovoru sa njim otkoloni nedoumice“.