Građani koji moraju da uzimaju lekove na ovoj vrućini mogli bi da budu u riziku: Farmaceutkinja upozorava kako da se ponašamo

„Zbog toga je potrebno potražiti savet farmaceuta kada se radi o primeni terapije u uslovima toplotnog talasa. Toplotni talas se definiše kao meteorološka pojava koju karakterišu povišene temperature atmosferskog vazduha sa vrednostima iznad 32 stepena Celzijusa u trajanju od tri i više uzastopnih dana, a što je često propraćeno i povećanjem procenta relativne vlažnosti vazduha i smanjenjem brzine strujanja vazduha, koji dodatno opterećuju sistem termoregulacije organizma. Ovi dani su takođe praćeni i povećanim UV zračenjem“, navode iz Farmaceutske komore Srbije.

Na kojoj temperaturi se čuvaju lekovi?

„Većina lekova se čuva na temperaturi od 25 do 30 stepeni, što se može obezbediti u prostoriji koja ima rashladni uređaj ili čuvanjem na tamnom, suvom mestu udaljenom od izvora svetlosti i toplote. Čuvanje u frižideru lekova kojima to nije opseg skladištenja se ne preporučuje. U situacijama u kojima moraju da se koriste lekovi za koje je poznato da imaju potencijal za nastanak reakcija fotosenzitivnosti, potrebno je posvetiti maksimalnu pažnju merama zaštite od UV zračenja“, kaže farmaceutkinja iz te Komore Tatjana Žunić.

Dodaje da u grupi posebno osetljivih za razvoj ovih zdravstvenih problema su osobe koje koriste određene lekove:

„Pre svega, to su svi lekovi koji utiču na fiziološke mehanizme odbrane od prekomerne toplote. Najveći potencijal da utiču na povećanje rizika od problema usled prekomerne vrućine imaju lekovi koji utiču na termoregulaciju (antipsihotici, antiholinergici). U toj grupi su i oni lekovi koji utiču na znojenje (triciklični antidepresivi, tipični i atipični antipsihotici i antiholinergici smanjuju znojenje i time otežavaju hlađenje tela, dok inhibitori preuzimanja serotonina i noradrenalina povećavaju znojenje)“, navodi ona.

Prema njenim rečima, na spisku se nalaze i lekovi koji mogu smanjiti osećaj žeđi (diuretici, ACE inhibitori, blokatori angiotenzinskih receptora).

„Prilikom izdavanja ovih lekova potrebno je skrenuti pažanju na opšte mere zaštite od toplote, izbegavanje izlaska u vremenskom periodu najviših temperatura, adekvatna hidratacija, odgovarajuća odeća, dok je za eventualnu promene u doziranju i izboru leka zadužen lekar. Samoinicijativnu promenu doznog režima u uslovima toplotnog talasa, bez dogovora sa lekarom, treba obeshrabriti“, ističe Žunić.

Šta je fotosenzitivnost zbog lekova?

Fotosenzitivnost ili osetljivost na sunce izazvana lekovima, prema objavljenim informacijama, nastaje kada određeni lek, koji inače ne izaziva osetljivost, postane fotoaktivan pri interakciji sa UV svetlošću koja je prodrla u kožu.

Hemikalije koje imaju planarnu, tricikličnu ili policikličnu strukturu upijaju ultravioletnu svetlost, i često te izmenjene hemikalije izazivaju manifestacije na koži kao što su fototoksične ili fotoalergijske reakcije.