„Lepencima“ postavljaju temelj

Na terasi nad Dunavom, na koju je zbog izgradnje đerdapske elektrane i stvaranja jezera preseljen Lepenski vir, ovih dana radi se punom parom. Dvadesetak radnika „Tončev gradnje“ iz Surdulice, vredno radi i dosad je iza njih ostalo oko 600 kubika kamena i 2.500 iskopanih kubnih metara zemlje:

– U ovoj fazi radova biće ugrađeno 1.300 kubika betona i 160 tona armature, a ako sve bude teklo po planu, završićemo sve u ugovorenom roku od 150 dana – objašnjava za Danas šef ovog gradilišta Mika Zlatkov.

Surduličku „Tončev gradnju“ koja je inače podizvođačbeogradske „Projektomontaže“ kojoj je poveren ovaj posao, na ovom gradilištu naslediće „Amiga“ iz Kraljeva, koja izrađuje čeličnu konstrukciju budućeg pokrivača, da bi potom usledilo i pokrivanje zaštitne konstrukcije. Ona će osim dobrih uslova za posetioce obezbediti i uslove za očuvanje onog što su arheolozi pronašli. Autori projekta su arhitekte Marija Jovin i Siniša Temerinski, a on je jedinstven po tome što su isključeni stubovi ili drugi elementi koji bi bili postavljeni na zaštićenu površinu. Projektovani sistem omogućava da se nad lokalitetom zadrži postojeća konstrukcija, sve do završetka montaže i pokrivanja nove konstrukcije. Kada posao bude završen, posetioci će moći da se kreću dužobodnih staza i sagledaju selo sa svih tačaka, a staze, rampe i stepenice biće izrađene uglavnom po trasi postojećih. Raspored svetla i vizura je takav da se, u velikom, ponavlja osnovna orijentacija lepenskog staništa – zatvoreno ka planini na zapadu i otvoreno prema Dunavu.

Buduće zdanje imaće površinu od oko četiri hiljade kvadrata, a pod krovom od leksana koji podupire šest nosača na oko 2.500 kvadrata prostirali bi se arheološki lokalitet, amfiteatar, sala za stalnu postavku skulptura, prostor na kome bi bila rekonstruisana trapezoidna osnova kuća nekadašnjih lepenaca, dok bi uz obod naselja, pod providnim krovom bili izloženi arheološki nalazi.

Strogi uslovi za očuvanje prirode

Investitor projekta „Arheološki lokalitet Lepenski vir“ je Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja. U sektoru posvećenom turizmu ovog ministarstva, u prošlogodišnjem budžetu ovo je bio najveći projekat sa više od 190 miliona dinara. Inače, sastavni deo projekta čini i revitalizacija i uređenje prostora na način da se devastirane površine saniraju, a izgradnjom objekata posetiocima približi ovaj prostor. Tako je predviđena izgradnja vizitorskog centra, etnonaselja sa pristaništem, istraživačke stanice. Turistički objekti biće u duhu arhitekture narodnog graditeljstva porečkog kraja, a s obzirom na osetljivost prirodnog okruženja projektima objekata moraju biti zadovoljeni strogi uslovi za očuvanje prirode.