Postoji nešto determinišuće pa i opasno u ideji srodnih duša – a to je iracionalno uverenje da nam je neko suđen, pa ma kako patili u takvoj vezi, ljudi pomišljaju „niko me nikada neće voleti na taj način“, „poznaje me u dušu…“, a zapravo vas ta osoba emotivno zapostavlja, unižava vam samopouzdanje, zavidi vam, pravi ljubomorne scene, očekuje stalnu pažnju.
Nijedan par ne može neprestano biti u jedinstvu i harmoniji, kao što nije moguće da stalno osećamo strast i hemiju sa nekim potpuno različitim od nas. Ipak, mediji, popularna kultura i odnosi puni turbulencije daju privid da veze umeju da budu nešto spektakularno i neviđeno – kaže za Danas psihoterapeutkinja Biljana Ćulafić, sa kojom smo razgovarali o tome šta konstituiše (ne)zdrav partnerski odnos i na koji se način obrasci koji se koriste u vezama mogu bolje upoznati na psihoterapiji.
* Često se čuje da se od neke veze, partnera, odustaje jer nema „leptirića u stomaku“. Jesu li „leptirići u stomaku“ dobar pokazatelj ko je dobar izbor a ko ne?
– Vrlo često u pozadini leptirića u stomaku i posebne hemije stoji povezivanje kroz relacionu traumu. To znači da je način na koji volimo druge u velikoj meri pod uticajem našeg stila povezivanja koji smo razvili sa primarnim „objektima ljubavi“ – našim roditeljima. Ako smo kao deca naučeni da budemo odbacivani, ako roditelji nisu izlazili u susret našim socioemotivnim potrebama, postoji velika mogućnost da ćemo kao odrasli doživeti snažnu hemiju upravo sa osobama koje nas podsećaju na naše roditelje. A zapravo iza takve „velike ljubavi“ stoji povezivanje kroz patnju i traumu koja podseća na dramu iz našeg doma. Tako na nesvesnom nivou oživljavamo staru traumu kako bismo je iscelili i kako bismo konačno doživeli prihvatanje, podršku, nežnost, koju nismo dobili od jednog ili oba roditelja. Tako i ranjavamo sebe jer je nemoguće dobiti ono što nam je potrebno od nekoga ko se ponaša tako da nas emotivno uskraćuje, kritikuje, vara.
* Kako da znamo da ono što smo naučili i što primenjujemo u partnerskim odnosima možda i nije najzdravije za nas?
– „Ljubav je kad ti je sa nekim dobro” – rekao je Goran Janjić i ja bih se složila s njim. A dobro nam je kad su naše socioemotivne potrebe zadovoljene. Zdrava veza je tamo gde smo prihvaćeni takvi kakvi smo i gde prihvatamo partnera ovde i sada – takvog kakav jeste, tamo gde osećamo da nam je partner prijatelj koji nas podržava. Dakle, naša osećanja u vezi su značajna. Ako se duži vremenski period osećamo usamljeno, a u vezi smo, ako osećamo da patimo, da nas neko ne razume – možda je to vreme da se obratimo za pomoć partnerskom psihoterapeutu, ali iznad svega: važno je da ta osećanja podelimo i iskomuniciramo sa našim partnerom.
* Na čemu se onda temelji zdrav odnos?
– Iako je poželjno da imamo slična interesovanja sa partnerom, da se u vezi osećamo uvaženim i slobodnim da budemo spontani i autentični, postoje i univerzalne osobine koje su dobre za svaku vezu. To su: emocionalna otvorenost – kad partner zna šta oseća, želi ta osećanja da podeli sa vama i ume da ih iskaže. Druga je integritet, što znači da je partner iskren prema sebi, prema vama i prema drugima i ne igra igre. Treća osobina je odgovornost, što znači da partner radi ono što kaže da će uraditi i poštuje vas, vaša osećanja, granice, vreme. Četvrta je samosvesnost, jer partner može da vas voli i poštuje samo onoliko koliko voli i poštuje sebe. Peta osobina je pozitivan stav prema životu, što znači da je osoba fokusirana na nalaženje rešenja i veruje u svoju sposobnost da se promeni. Međutim, najvažnija osobina koja nas može povezati je da su oba partnera posvećena ličnom razvoju, što znači da žele da saznaju kako da postanu bolje osobe i partneri, voljni su da prime savete i smernice i rade na svojoj vezi. Jedan psihoterapeut je rekao: LJubav nije imenica, nego glagol. Složila bih se.
* Jedan od alata koji koristite u radu sa klijentima, a koji je nov, jesu i asocijativne karte za ljubavne odnose, koje su po mnogo čemu jedinstvene, o čemu se zapravo radi?
– Ulazeći sve dublje u svet asocijativnih psihoterapijskih karti, i koristeći ih u svojoj psihoterapijskoj praksi, u meni se rodila ideja da napravim jedinstven psihoterapijski alat – asocijativne karte za ljubavne odnose, sa kojima bi klijenti mogli da se povežu, i koje bi im pomogle da otvore priču o svojim ljubavnim odnosima. Nijedna karta u špilu nije po sebi pozitivna ili negativna – svaka ima spoznajuću i isceljujuću moć u psihoterapijskom procesu jer otvara priču o ljubavnim odnosima. Klijent, odnosno par joj daje narativ u skladu sa svojim iskustvom i perspektivom. Cilj kreiranja karata je da se klijenti ohrabre u procesu prihvatanja i prorade svojih ljubavnih iskustava, da se ohrabre da izvuku svoje „priče iz senke“ i da ispričaju drugačiju priču o sebi kao pojedincima ali i kao paru, te da im se pomogne da prepoznaju toksične kao i zdrave strane ljubavnih odnosa, i da razvijaju sigurniji i intimniji način povezivanja.
* Zašto je lisica glavni protagonista na kartama?
– Lisicu sam odabrala inspirisana Sent Egziperijevom lisicom iz Malog princa, koja je oličenje sigurnog načina povezivanja, za razliku od ruže, koja je predstavljena kao pomalo infantilni ženski lik, kao neko ko je zavisan u vezi, i ko želi da dobije svu ljubav i pažnju. Kada Mali princ pokuša da se odvoji od Ruže, shvata da je tesno s njom povezan, i da ona neće preživeti bez njega. Priznaćemo, to baš i ne nalikuje zreloj ljubavi, jer zrela osoba može da preživi bez voljenog bića, baš kao što lisica uspešno preživljava rastanak s Malim princom, svesna da ju je ta veza obogatila za lepa sećanja. Ona je i nakon rastanka – slobodna i nezavisna. NJen svet se ne završava gubitkom voljenog bića, već se rastankom oplemenjuje. S druge strane, bila sam inspirisana i romanom Čarlsa Robertsa Riđi lisac, koji verodostojno prenosi život jednog lisca kakav zaista jeste – pun izazova, baš kao što je i danas naš život neizvestan i zahteva da mu se neprestano prilagođavamo. U tom romanu izbija u punom sjaju lisičja inteligencija, u kojoj nema ničeg pakosnog ni prepredenog – kako je inače lisica prilično nepravedno predstavljana u basnama.
Čovek je celina
* Šta biste rekli onima kod kojih Dan zaljubljenih izaziva nelagodna osećanja jer ga dočekuju bez partnera?
– Ne podležite pritisku sa društvenih mreža, iz medija i sredine. I kao jednina čovek je celina. Kao što je važno da razvijamo našu sposobnost da se povezujemo s drugima, to jest našu sposbnost da možemo živeti u vezi i zajednici, isto toliko je važno da razvijamo i sposobnost da nam je dobro i kad smo singl. Ne znači da je osoba srećna i ispunjena i povezana samo zato što je u relaciji s nekim. Štaviše, postoje osobe koje od rane mladosti do zrelih godina ni dana nisu provele van neke veze, već su išle iz jedne u drugu ne zato što su one „posebno voljive“ i što su izabrale „sjajne partnere“ već zbog toga što nikad nisu naučile da budu same i da se pozabave sobom, svojim interesovanjima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
